Данашњи православни хришћани су жељни утехе од Господа која би им дошла преко њихових епископа и свештеника. Разуларене силе зла харају свуда по свету, намећу Антихристову диктатуру, али већина људи у мантији, позваних да говоре у име Христово, ћуте или се понашају као да не верују у Бога, него у корону и кризне штабове. Зато се ми радујемо сваком исповедничком гласу који се чује са било ког краја православног света.
Радовали смо се Грузији и патријарху Илији, а драго нам је кад сада видимо јерархе попут митрополита Кипарске Цркве, Неофита морфског, који разобличава лаж коронистичког идолопоклонства, и позива правоверне да верују Христу, а не лажима светских сатаниста. Његов позив вернима, где год их има, да не филозофирају, него да се моле Богу и читају Псалтир, лепо је охрабрење свима – и Грцима, и Србима, и осталим православнима. Митрополит Неофит
Ипак, без намере да, у ово време збуњености, збуњујемо верне, морамо да подсетимо на неке важне истине везане за благоустројство Цркве Господње. Трагедија грчких православних хришћана (а Кипрани су такође Грци ) састоји се у томе што су они, још пре једног века, углавном прихватили папистички или тзв. нови календар, који је увео масончина Мелетије Метаксакис, фанарски патријарх и упропаститељ јединства Цркве. Осим Јерусалимске патријашије, Свете Горе и Синаја, Грци су прихватили нови календар, да би угодили папизму и протестантизму. Преподобни Отац наш Јустин је јасно рекао: «Заиста су почела апокалиптичка времена, јер изнутра из Цркве почињу да гоне свету, апостолску саборност. Много је немира посејао по православном свету „Свеправославни конгрес Цариградски“; немир сеје и Патријарх Васељенски по Светој Гори. „Васељенски“ чувар Св. црквеног предања – први је раскинуо молитвено јединство Православне цркве. Ако на данашњи дан ми славимо Св. Николу, Грчка црква га је славила пре 13 дана. Зар тиме није разбијена саборност молитве? Разбио је Васељенски патријарх. Господе, у име чега?“<<
Константинопољски патријарх Мелетије Метаксакис, масон 33. степена
Отац Јустин је рекао и ово: >>Ми православни не схватамо положај патријарха механички, папистички. Сам патријаршијски положај ни најмање не даје гаранције да ће патријарх механички и аутоматски бити ималац и чувар свете Истине Христове. И од њега се траже лични подвизи; и то више од њега него ли од ма кога другог, јер коме је много дано, од њега ће се много искати» (Лк. 12, 48) јер који на гори стоји, мора блистати као сунце, да би осветљавао и обасјавао све нас доле у низини. Да патријаршијски положај аутоматски не чини човека непогрешивим у истинама вере, доказ су патријарси – јеретици. Тако мисле и тако верују механизатори хришћанства – римокатолици; за њих: папски положај аутоматски, и готово мађијски, чини папу непогрешивим. А ми православни верујемо и исповедамо да никакав патријарх не може без личних, светих, апостолских подвига бити истински чувар свете, апостолске, саборне Истине Христове. То верујемо и исповедамо; то ћемо веровати и исповедати увек и до века.<<
Нови календар (проклет од стране источних патријараха овде:) је водио у екуменизам, раскол и богослужбену реформу, које су се, као зараза, проширили и по свим Помесним Црквама. Кад могу Грци, можемо и ми, мислили су екуменистички мућкатори и полуверци. Богослужбене новотарије и јерес, у Српску Православну Цркву донете су управо из Грчке. А донели су их такозвани грчки ђаци - Атанасије Јевтић, Амфилохије Радовић, Иринеј Буловић и Игњатије Мидић. После деценија припрема, део се стравични лажни сабор на Криту, а одмах после тога наступила је отпадија која се пројавила као јеретички раскол Фанара са Московском патријаршијом, уз признавање украјинских разбојника за „Цркву“. Уз Фанар су стали и Грчка архиепископија, и Александријска патријаршија, и, упркос неким противљењима, Кипарска Црква (имајом то на уму!), и још више поцепали молитвено јединство Православља. Међу онима којима је „грцизам“ важнији од православне вере и канона нашли су се и људи за које смо до јуче веровали да су непоколебљиви стубови – тако је, рецимо, митрополит Јеротеј Влахос подржао украјинске расколнике, а митрополит пирејски Серафим се ућутао када је Атинска архиепископија ушла у раскол. Митрополит Серафим је само изјавио: «Моја је фраза: „Ја се не слажем, али подржавам архиепископа...“. Нешто слично се десило и са игуманом ватопедским Јефремом, који је подржавао Руску Цркву, да би јој, у кључном тренутку, окренуо леђа и пристао уз расколнике са Фанара и Украјине. Разбојнички Критски "сабор" - изазвао највећи раскол у Православљу од отпадања Рима 1054. године
Због чега ово кажемо? Зато што морамо бити трезвени, уздајући се више у Бога, а мање у људе. Митрополит Неофит са Кипра у овом тренутку води борбу против лажи глобалистичких корономана, и позива народе православних на покајање и молитву. Ми, међутим, морамо вернима да кажемо: будимо опрезни. Не сумњамо у његове добре намере и одличне проповеди, и волели бисмо такве архијереје и у осталим Помесним Црквама. Па ипак, пошто је Кипарска Црква ушла у раскол са Руском Црквом (Руска Црква је прекинула молитвено општење са Кипарском Црквом), упркос противљењу неких епископа, и ту може бити искушења каква су се десила са епископима Јеротејем Влахосом, пирејским Серафимом, игуманом ватопедским Јефремом. Ако се томе дода и сенка новог календара, и то треба имати на уму, да не изгубимо оријентире. Такође, митрополит Неофит у својим беседама каже да ће корона проћи, па ће доћи Трећи светски рат, а онда наступити мир и проповед православне вере целом свету (овде:). То није у предању. Мирополит је, саветујући читање Псалтира у сваком месту, рекао да се то чини „све док не дође мир у свету, и не само да се заустави болест...“
Он каже: „Знаш ли када ће доћи мир? Мир ће доћи када се зуастави Трећи светски рат, који је већ почео, и он се делић по делић већ одвија. Дакле, када се заустави – а зауставиће се у неком тренутку, интервенисаће Христос изненада. И болести ће стати, и земљотреси ће стати и потапања и ратови.“
Предање каже да ће после светског рата и стравичних патњи, доћи Антихрист као лажни миротворац, који ће гледати да превари и изабране. Лажни мир који ће наступити у целом свету, биће једно од највећих лажних чуда која ће учинити Антихрист. Зато тај мир неће бити знак процвата вере, већ сигуран знак краја. „Јер кад кажу: Мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену, и неће утећи” (1. Сол. 5,3). Зацарење Антихриста
Један од најбољих савремених тумача есхатолошких догађања, блаженопочивши протојереј Борис Молчанов о догађајима после Трећег светског рата каже: „Трећи и последњи период Антихристове делатности започеће његовим захватом светске власти у своје руке. Томе ће много припомоћи околност крајњег растројства народа од светског рата. Већина људи видеће у једној светској управи, усредсређеној у рукама прослављеног Антихриста, једину гаранцију против могућности нових ратова и јединствени пут будућег мирног процвата човечанства.“
А лажни мир Антихристов наступиће тако што ће му се државе истомишљеници приклонити, а непокорне он ће војно покорити. Сам прилаз Антихриста ка светској власти Реч Божја овако описује: на телу опустошеног и ратом разореног света „устаће десет царева" (Данило 7, 24). Седам од њих биће „једне мисли" са Антихристом: они ће му „и предати силу и власт своју". А друга три цара браниће своју независност, али ће их Антихрист покорити војном силом (7,8,20,24). „Кад народи, писао је Лактанције, умноживши преко мере војску и напусте земљорадњу - што сачињава почетак растројства и пораза - све разоре, ослабе, поједу, тада ће са крајних предела северне области изненада устати против њих најсилнији непријатељ. Он ће тројицу од њих... истребити, а остали ће са њим закључити савез и он ће постати заповедник над свима њима. А то ће бити Антихрист" (Божанске поруке, књига VII, глава 16).
После победе Антихристове над три државе и уклањања у њиховом лицу једне препреке на свом путу ка светској владавини. Откривање слике Антихриста у виду црвене звери (аждаје), која има десет рогова (то јест потчинила је себи десет држава) и седам глава (тј. оставила је седам управљача, који су јој се добровољно потчинили, у својству својих опуномоћених представника у њиховим областима). „То је велика црвена аждаја са седам глава и десет рогова, и на глави њеној десет круна" (Откривење 13,1 - види тумачење светих Отаца: Иринеја Лионског и Кирила Јерусалимског).
Свети Лаврентије Черниговски, који је отишао Богу на истину 1950. године, најтачније је описао шта се дешава: „Ето, сад гласамо, то није ништа, јер још не дајемо глас за једног у свету. А кад се буде гласало за једног, то је ОН и не сме да се гласа“. А шта ће бити пре тога? Ево шта: „Биће рата, и где он прође, људи више неће бити. А пре тога Господ ће слабим људима послати мале болести, и они ће умрети. А за време Антихриста смрти неће бити. И Трећи светски рат више неће бити зарад покајања, него ради истребљења.“ Причао је и ово: „Ако верујући пострадају у крви, биће прибројани мученицима, али ако нису верујући, отиће ће у ад“. А шта ће, по светом Лаврентију, бити пре рата? Биће обнова црквеног живота (он је ово прорицао још у доба Стаљина, кад је црквени живот у Русији био скоро угашен): „Доћи ће време када ће се обнављати и затворени храмови, и то не само споља, него и изнутра. Куполе ће се позлаћивати и на црквама и на звоницима. А КАДА СЕ ТО ЗАВРШИ, ЗАВЛАДАЋЕ АНТИХРИСТ“.
А кад кажу „мир, мир и нема се чега бојати, онда ће напасти на њих бол као на трудну жену и неће утећи...“
Старац је препоручивао да идемо у цркве, ДОК СУ ЈОШ НАШЕ, а нарочито на Свету Литургију, и додавао: „Молите се да нам Господ још продужи време да очврснемо, зато што нас очекује страшно време“. Понављамо: ми поздрављамо веру и проповеди митрополита Неофита, и зато их и објављујемо (пошто смо се претходно консултовали са једним српским угледним духовником). И ми се слажемо да је једина заштита од овог хаоса који води Антихристу читање молитава и псалтира и нада у Бога. Али молимо читаоце да се не заносе некаквим неоснованим идејама, попут оне да ће доћи „руски цар“ и све обновити неким чаробним штапићем и да ће после Трећег светског рата кренути велика духовна обнова. Да би се било шта обновило, неопходно нам је истинско обраћање Христу, кога нема ни на видику. Једини лек је, ипак, покајање и побожан живот. Без тога нам нема ни спасења, ни утехе. Нека нас Бог умудри, а све који ратују против лажи светских сатаниста нека оснажи у вери и молитви. |