header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Чудо Светог Симеона Мироточивог - бездетни руски брачни пар добио сина Штампај Е-пошта
недеља, 03 јануар 2021

 Супруг и ја много година нисмо имали деце

Дуга бездетност супружника, на крају трудноћа али тешка, реанимација, превремени порођај, поновна реанимација и интензивна нега... И непрекидна молитва.

Без помоћи Божије, Богородице и Светих Младенаца Симеон не би угледао светлост дана. Али каква је то срећа - осмех дечака! О свему овоме нама су написали супрузи Георгије и Вера. Ево њихове приповести.

   Уважени издавачи сајта  Pravoslavie.ru,

   По благослову игумана Алексија (Просвирина) хоћемо да вам пренесемо наше искуство у славу Божију и укрепљење вере онима који се моле за добијање деце.

Вероватноћа зачећа била је близу нуле али ми нисмо губили наду

Супруг и ја много година нисмо имали децу. У почетку нисмо обраћали пажњу на то, рачунајући - све у своје време, и трудноћа ће сама доћи када дође време за то. Али она није долазила... Обишли смо најбоље лекаре, прошли десетине испитивања и дијагноза је била: шанси практично нема, вероватноћа зачећа је близу нуле. Без обзира на то, ми нисмо губили наду: прошли смо много курсева лечења, операцију супруга, али, авај! Резултата није било. Тако је прошло више од шест година...

Током те, не плашим се рећи, борбе - мој супруг Георгије је пришао к вери, крстио се, затим смо се венчали, много ишли на поклоничка путовања, молили се за даровање деце, често се исповедали и причешћивали. Сваке суботе током две године ишли смо на молебан Преподобном Симеону за даровање деце у храм светитеља Алексија, митрополита Московског; сваки дан молили се Господу, Богородици, преподобном Симеону Мироточивом и преподобном Давиду Гареџијском, Богооцима. Наш духовник игуман Алексије благословио је мога мужа да пође на поклоничко путовање на Свету гору Атон, у србски манастир Хиландар, по свету лозу.  Георгије је отпутовао на ходочаашће на Свету гору и донео свету лозу. Од 9. октобра до 16. новембра 2014. године ми смо држали строги пост преподобног Симеона Мироточивог, пили свету воду с лозом и држали молитвено правило. По окончању поста исповедили смо се и причестили. Две седмице после поста, на празник Ваведења у храм Пресвете Богородице, тест на трудноћу био је позитиван! Задивљујуће: србски манастир Хиландар на Атону посвећен је овом празнику.

Донели смо одлуку да, Богом дарованог, сина назовемо Симеон у част преподобног Симеона Мироточивог. Током трудноће осећала сам помоћ Божију, покров Мајке Божије и благослов преподобног Симеонаа Мироточивог. Сваки дан сам читала акатисте Мајци Божијој и преподобном Симеону, молитве... Све је текло спокојно и лагодно, трудноћа је доносила радост, али није прошло без искушења. Господ је показао, како је слаб и немоћаан човек и да ми у потпуности зависимо само од њега.

у 28-ој седмици трудноће ситуација се нагло погоршала

У 25-ој седмици почела је умерена прееклампсија, практично без видљивих симптома (благо повећање притиска, отоци, смањење крвотока), и мене су пребацили у стационар. У 28-ој седмици ситуација се нагло погоршала, терапија више није деловала, у веома тешком стању мене су одвели у реанимацију где сам била осам дана, текла је тешка прееклампсија која се појачавала са сваким сатом  и са собом носила опасност по два живота - дететовог и мог. Непрекидно смо се молили Господу, Мајци Божијој, преподобном Симеону, преподобном Давиду. У реанимацији није било ни једног покрета без молитвеног уздаха. Молили су се сви знани свештеници и монаси, сви сродници и сви знани православни мирјани. Почетком 29-е седмице лекарска комисија донела је одлуку о превременом порођају царским резом.

На дан преподобног Давида Гареџијског родио се дечак Симеон! Показао се као прави борац, храбро је прошао инкубатор у реанимацији, интензивну терапију. За два месеца у стационару научио је да дише, одржава температуру тела и самостално да једе! Колико силе је било потребно за то! Посебно за дете тежине од свега 990 грама!

Сада је Симеону већ више од 8 месеци, тежак је више од 7 кг, "достигао је своју тежину", као говоре лекари, веома је весео, насмејан и дружељубив дечак, и само трагови од катетера, на малим рукама, подсећају на болницу.

Неуморно благодаримо Богу, Пресветој Богородици и преподобном Симеону.

Слава Богу за све!

Георгије и Вера,

фебруар 2016. године

 

Превод са руског за "Борбу за веру": В.Ј.

Извор: https://pravoslavie.ru/90993.html

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 04 јануар 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.