После низа неуспеха шеф Сбер банке Герман Греф се досетио како да упеца на технолошку "удицу" целу руску Владу. Чиновници су изабрали Сбер банку да сазда и буде оператор највећег система државних података и услуга – платформе „Гостех“. Фактички сваки грађанин Русије ускоро ће постати клијент Сбера и од рођења ће почети да му доноси приход.

Картица Грефа

Систем „Гостех“ је реванш Грефа за неуспех другог државног пројекта, кога је активно лобирао Сбер,  - пуштање у оптицај „Универзалне електронске карте“ (УЭК). Одговарајућу кампању Државна банка је започела још 2010. године: претпостављало се да ће од 2014. године сви грађани државе добити ове карте, без изузетка.

   У том пластичном правоугаонику планирала су се објединити сва државна документа (пасош – лична карта, обавезно медицинско осигурање, идентификациони број пореског обвезника, пензионерска легитимација итд.) и направити од њега једини кључ за државне услуге, укључујући у карту за превоз. Осим тога, картица је требала да замени и болничку документацију и лекарске рецепте; такође је садржала и електронски потпис власника. Сбер банка је планирала да заради на томе – УЕК је, такође, била и права банковна картица са свим облицима платежних услуга.

И зарада се очекивала, веома значајна: све приходе од пројекта је узимала себи Сбер банка а за пуштање у оптицај и одржавање карте плаћале би регионалне власти.

Такође „Универзална електронска карта“ је властима испостављала рачуне за право коришћења логотипа и дизајна, вођење регистра картица, прикључење систему УЕК, њихову подршку итд. Наравно, то је и био један од узрока пропасти пројекта: без обзира на донети федерални закон, регионални субјекти нису журили са пуштањем у оптицај и издавање УЕК својим житељима већ су промовисали своје, регионалне пројекте – на пример московске карте. Као резултат, после неколико година било је издато свега око 700 хиљада картица УЕК, а губитак Грефа је био више од 3 милијарде рубаља (око 33 милиона евра).

После увођења санкција УСА против РФ, 2014. године Греф је покушао да оживи пројекат у виду националног платежног система, али Елвира Набиулина је забила последњи ексер и поклопац сандука УЕК.

Последњи ексер у поклопац сандука УЕК закуцала је председавајућа Центробанке Елвира Набиулина. После тога како су САД увели санкције против руских грађана и организација, а међународни платежни системи „Visa“ и „Master Card“ заблокирали картице у неколико руских банака одједном, Греф је покушао да реанимира пројекат као национални платежни систем – осигурање од западне блокаде. Иако су његову идеју у целини одобрили, „Центробанка“ је била радија да изгради национални платежни систем од нуле, без учешћа развоја Сбера. И тако се, од 2017. године, УЕК више не издају. Њихово место (истина, без држаних услуга и других сервиса УЕК) заузела је картица „Мир“ (свет), која је обавезна својим успешним решењем да буџетским корисницима (чиновницима, пензионетима и другим) служи за исплате искључиво преко ње.

„Гостех“ уместо УЕК

Опекавши се на картицама, Сбер је замахнуо на интеграцију у само срце сопственог левијатана – државне ИТ системе. Средином априла 2020. године он је први пут представио Влади Русије концепцију „Гостеха“ као једину дигиталну платформу за узајамно дејство грађана и бизниса са државом. На тај начин, опет сви житељи Русије падају под капу Сбера – само што ће он зарађивати пружајући не банкарске услуге већ државне.

При томе ће држава платити банци и за развој платформе: први, експериментални систем ће коштати 900 милиона рубаља (приближно 10 милиона евра). За развој целе платформе, по мишљењу стручњака, биће потребно десетине милијарди рубаља (стотине милина евра). У пробној верзији биће представљени сервиси издавања државне имовине и катастарских непокретности, а такође и систем дигиталне полисе обавезног медицинског осигурања.

 Претпоставља се, да ће се убудуће под „Гостехом“ наћи све остале услуге, не само за грађане него и за бизнис – укључујући регистарцију и државну подршку предузећима. Фактички цела државна машина биће интегрисана у (еко)систем Сбера, који може затворити у себе пружање финансијских услуга, услуга везе, осигурања и других производа као веза државе са грађанима и бизнисом. И одрећи се понуде Сбера постаће проблематично: све државне услуге физички ће се налазити у ЦОД (центар за обраду и чување података) банке, под њеном технолошком контролом.

 У рукама Грефа наћи ће се не само дигитални пасоши свих грађана Русије, него и сав њихов живот – почевши од школе па све до пензије.

Било каква веза с државом биће закључена државном банком: полазак на факултете, подношење захтева, наплата дугова. Влада суштински скраћује време и расходе на развој сваког новог система.

 Питамо се, ко ће кога контролисати после увођења „Гостеха“ – Сбер Владу или Влада Сбер?

Извор: https://ruskline.ru/

Герман Оскарович Греф, рођен 08.02.1964.г. у селу Панфилово (Павлодарска област), у породици етничких немаца, од оца инжењера и мајке економисте. По вероисповести је протестант. Уписао факултет међународних економских односа на МГУ (Московски државни универзитет) а онда се после прве године, по неким изворима, исписао. По другим изворима, он и прва жена давали су испите на Омском државном универзитету али без великог успеха. Од 1982-1984 служио је војску у једној врсти специјалних јединица. 1990. године завршио је правни факултет на Омском државном универзитету и остао да ради као предавач. 1993.године завршио последипломске студије на првном факултету у Санкт-Петербургу где му је научни ментор био Анатолиј Собчак (градоначелник Лењинграда од 1991.г. чијом заслугом је преименован у Санкт-Петербург, значајна политичка личност, пријатељ В.В. Путина који је касније, такође, био градоначелник Питера, како се популарно зове Санкт-Петербург, а из кога је била и већина политичара око Путина током његовог успона. Собчак је активно учествовао у писању новог Устава РФ). Греф је дисертацију одбранио 2011. Године (тема: «Развој и перспективе структурних институционалних реформи у руској економији»). Председник Управног одбора "Сбер банке" Русије од 2007. године (Извор: "Wikipedia").

 П.С. Центрлна Банка РФ се не налази под контролом државе већ по контролом "Банке за међународна поравнања" у Базелу (тзв. "мајке свих централних банака") у коју се ЦБ РФ "укључила" 1996. године под притиском САД. Американци су раних 90-их и написали устав Русији и у њега унели клаузулу да ЦБ РФ мора да буде издвојена из државне власти. То је био један од највећих удара на руски суверенитет. Под "контролом" ЦБ РФ налазе се златне и девизне резерве Русије. Елвира Набиулина два пута годишње одлази у Базел (из интервјуа Др. Ивана Пајовића на ЈТ каналу "Балканска оштрица").

Превод са руског за "Борбу за веру": В.Ј.