Архимандрит Максим Каравас, пламени борац за чистоту православне вере, игуман је манастира Свете Параскеве у Милохори (Птолемаида, Грчка) од 1972. године, односно скоро пола века. У наставку је његово исповедничко и разобличавајуће обраћање свештенству Грчке Православне Цркве о многим болним питањима православних хришћана данашњице...

>>Драга сабраћо свештеници! Ја не желим да се градим учитељем, али сам дубоко забринут због догађаја који се збивају у Грчкој Православној Цркви и због равнодушности њене јерархије, односно епископата. Уместо да буду добри пастири, постали су најамници и небрижни за спасење стада. Виде да вукови долазе, али уместо да узму пастирски жезал и разбију их као „лончарске судове“, они одбацају овце и тиме још једном доказују да немају очинску љубав према стаду, већ се понашају као најамници: „А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце“(Јован 10, 13).

Из тог разлога, поставићу вам неколико питања – не ради тога да бих на њих добио одговоре, већ зато да бисте се над њима замислили и ослушнули глас своје свештеничке савести. И ако вам се она учине исправним, онда ће циљ мог писања бити постигнут.

1. Да ли је римски папа јеретик? Да или не? Ако је јеретик (што у ствари и јесте), да ли је дозвољено размењивати пољупце и загрљаје са њим и називати га „светим братом“, као што то чине Вартоломеј и други који га следе?

2. Да ли су протестанти мозаик сатанистичких јереси? Ако јесу, зашто их је Критски сабор назвао „Цркве“ (као што је, у ствари, и папизам)? Поред тога, наш васељенски патријарх признаје „ССЦ“, који се незаслужено назива „Светски савет цркава“. Али у стварности јесте – светско збориште јереси, антихристова организација која обједињује више од 400 протестантских огранака... Шта мислите тим поводом?

3. Да ли је монофизитство јерес, коју је Четврти васељенски сабор коначно и неопозиво осудио? Ако јесте, зашто га Васељенска патријаршија признаје као „Цркву Христову“? Шта ви кажете о томе, браћо свештеници?

4. Да ли су друге религије - људске заблуде и производ ђавола? Ако је тако, зашто их Патријарх назива „Божанским религијама“? Да ли сте Ви, оци, са њим у томе сагласни? Шта можете рећи о томе, драга сабраћо свештеници?

5. Највећи догмат Православне Цркве – то је догмат о Светој, Јединосушној и Нераздељивој Тројици. Епископ Константинопољске патријаршије, митрополит пергамски Јован (Зизиулас) учи, да је Бог Отац „Први без једнаких“ међу Три Лица Свете Тројице. То исто мисли и архиепископ амерички Елпидофорос. Ослањајући се на ово лажно учење, они – по аналогији – додељују „примат без једнаких“ и Вартоломеју међу осталим архијерејима Католичанске Православне Цркве. Да ли је исправно? У ком периоду историје Православне Цркве је било нешто слично или да ли је такво нешто било од Цркве икад прихваћено? Ако се сложимо са њиховим погледима, онда и Вартоломеј, који себе сматра „првим без једнаких“, такође постаје „Папа“, само на Истоку!

Може ли Божанско Причешће, Тело и Крв Христова, да садржи или преноси микробе и вирусе? Тако сматрају епископи Америке и Канаде, због чега за причешће користе кашичице за једнократну употребу. Да ли је ово највеће богохулство или не?

6 Да ли је жена – припадник америчке обавештајне службе – учествовала на Критском сабору? И то управо на том сабору, којим је председавао патријарх Вартоломеј? Да или не?

7. Митрополит флорински Теоклит, који зна за све ове издаје, не само да равнодушно ћути, већ и хвали васељенског патријарха. Да ли ће он за то одговарати пред Богом?

8. Сваки од оних епископа којима је стало да угоде људима већма него ли Богу, то јест покоравајући се атеистичким и богохулним људским законима, а не вечним законима Божијим, може се, према речи Господњој, назвати „сатаном“! Не мислите да је ово „сурово“ и „нечасно“ - на крају крајева, ову реч је рекао сам Христос, Бог љубави, о онима који се више брину о световном, него да угоде Богу. Ко се усуђује да оптужи Христа за „суровост“ и „нечасност“? То би било богохуљење! Стога, упркос свим оптужбама, и даље више волим да у томе опонашам Христа.

9. Када су се епископи Грчке Цркве окупили у недељу на Синоду како би укинули чин изопштења који је епископ Амвросије извршио над премијером и његовим сарадницима (http://borbazaveru.info/content/view/12906/1/ зато што су затворили цркве, истовремено су показали потпуну равнодушност према заштити митрополита керкирског, кога су позвали на суђење због одбијања да затвори цркве, јесу ли они поступили исправно?

Они се хвале да је епископ на својем месту по лику Христовом (греч. εἰς τόπον καὶ τύπον Χριστοῦ) и да су они „прејемници Светих Апостола“. У теорији, то је тако, али њихов начин живота је потпуно супротан животу Христовом и Апостола Христових.

Када је један фарисеј позвао Господа на вечеру, Христос је без оклевања проказао лицемерје фарисеја Својим страшним „Тешко вама ...“, упркос чињеници да се он налазио у гостима код тих фарисеја и књижевника!

А другом приликом, Христос је узео бич и истерао трговце их храма рекавши: „У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку“ (Мт. 21,13), разобличавајући користољубље и ниску алавост оних који су трговали у храму.

Једном, када је Господ питао Апостоле: „А ви шта мислите ко сам ја?“ (Мт. 16,15), Апостол Петар је Господу одговорио: „Ти си Христос, Син Бога Живога“ (Мт.16,16). А Господ је на то рекао: „Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима” (Мт. 16,17). Затим је Господ почео да открива својим ученицима да мора да иде у Јерусалим и да много страда од старешина и првосвештеника и књижевника, и да буде убијен и да васкрсне трећег дана. Тада се Петар почео бунити против тога и наговарати Га да не иде у Јерусалим како не би био разапет. Али Господ, Који је Петра мало пре тога назвао „блаженим“, сада га назива страшном речју „сатана“: „Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско“ (Мк.8,33).

10. Да ли су у свим овим случајевима које смо поменули, Христови поступци били диктирани љубављу или недостатком љубави? Шта мислите, драга сабраћо - презвитери?

Проглашавајући ужасавајуће „Тешко вама...“, протерао је из храма оне који су оскврнили његову светост, а Апостола Петра, који је пре неколико минута био благословен, назвао је „сатаном“, јер му није било стало до воље Божије, већ до воље човечије! Дакле, свако ко размишља о угађању људима, а не о Богу, према речи Господњој је својеврсни „сатана“.

11. И када нас је наш митрополит позвао да се повинујемо законима антихристових политичара, да ли му је било стало да угоди Богу или људима?

12. Када је амерички архиепископ Елпидофорос изругивачки наметнуо својој пастви кашичице за једнократну употребу за Свето Причешће како се злогласни „коронавирус“ не би преносио верницима током Причешћа, да ли је то била хула на Бога или не?

13. Да ли се слажете са богохулним тврђењем да су Свето тело нашег Господа, Бога и Спаситеља Исуса Христа и Његова Света Крв преносиоци микроба, а не „живот вечни“, којим се ми причешћујемо „за опроштај грехова“?

14. И ако изненада (што се сасвим може догодити) буде усвојен закон да се Свето Причешће раздаје у облику „хостија“, као код паписта, да ли треба да покажемо „послушност“ или да се томе одупремо?

Ако и даље сматрате да се ја „с непоштовањем“ односим према епископима који нису показали снажан отпор ниједном од антихристових закона наших владара, прислужника антихриста (на пример, закон о „аутоматском разводу“, легализацији хомосексуалности, увођењу сексуалног васпитања у школе итд.) и многим другим антихристовим законима, које нећу набрајати да не бих одуговлачио своје обраћање, онда немам више шта да вам кажем... Волео бих да једног дана схватите да православни хришћани, епископи, свештеници и монаси више не смеју да буду послушни законима антихриста, већ Светом Писму, које каже: „Морамо се више покоравати Богу него ли људима“ (Дела апостолска 5:29).

15. А када се епископима уручује пастирски жезал, заповеда им се да га користе против јеретика, разбијајући их као „лончарске судове“. Јесте ли икада видели да епископи то раде? Вероватније смо били сведоци како су пажљиво чували јеретике и газили оне који правилно управљају речју истине Божије! Па ко су они после тога: епископи или лажни епископи? Како 15. канон Двократног сабора Светог Фотија Великог назива такве?

 „А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?“ (Мк.10,26). Зар се не бојите да ћете и ви поћи у погибао заједно са онима који су похулили на Бога, оптужујући Свето Тело и Свету Крв Христову за пренос бактерија и вируса?

Молим вас за опроштај, ако сам вас, можда, узнемирио. Али, моје речи су плод моје љубави. Нека нас Господ просветли да водимо Његове овце путем спасења. Као што се говори у псалмима:

 „Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати.

На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.

Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради свог.

Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја теши ме.

Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја препуна.

Да! Доброта и милост Твоја пратиће ме у све дане живота мог, и ја ћу наставати у дому Господњем задуго (Пс. 22).

 „Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе. Ко је тај цар славе! Господ над војскама; Он је цар славе (Пс.23)

ХРИСТОС РАЖДАЈЕТСЈА – СЛАВИМ ЈЕГО!

С љубављу Христовом,

Ваш сабрат о. Максим (Каравас).

24.12.2020.г.

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру" 

Извор: https://agonasax.blogspot.com/

Преузето са: https://myrophoros.blogspot.com/