Колегиницу бране штрајком

         Професори школе „Свети Сава” у Атеници неће радити док се не нађе ухлебљење за отпуштену наставницу веронауке

Чачак – Слађана Павловић (41) остала је без посла али не и без подршке, јер је колектив школе у којој је седам година предавала катихизис јуче ступио у штрајк. Одржан је само први час на којем је ученицима саопштено да наставе неће бити до даљњег, односно док се не нађе ухлебље за отпуштену професорку веронауке.

Она је дипломац Богословског института при Богословском факултету у Београду (шести степен стручне спреме), али је овог лета та диплома, коју закон и даље прихвата и признаје, постала недовољна. Слађани није понуђен нови једногодишњи уговор већ је владика жички на њено место именовао свештеника Нешка Богдановића (44), дипломираног теолога из Чачка.

Двоје предавача веронауке у ОШ „Свети Сава” – бивши и садашњи – срели су се јуче ујутро у зборници и уљудно разговарали.

– Богдановић није крив што је до овога дошло. Намесник трнавски ономад ми је телефоном саопштио да неће обновити уговор са мном јер немам довољно школе, оставивши могућност да се жалим владици – рекла нам је Слађана Павловић јуче у школи.

Вероучитеље у нашим школама, увек на једну годину, поставља владика на препоруку намесника. Трнавски намесник при Епархији жичкој, који столује у Чачку, јесте прота Радослав Милинковић.

– У тој школи веронауку ће од сада предавати двојица дипломираних теолога, Нешко Богдановић и Марко Мирковић. Цркви припада право да одређује вероучитеље, и ми се не мешамо кад се постављају професори математике – каже Милинковић за „Политику”.

Школски колектив (69 запослених) у чачанском насељу Атеница, међутим, сложно је стао уз бившу колегиницу. Одлуку о ступању у штрајк и поруку за јавност професори су послали на многобројне адресе, од управе града до Министарства вера и Синода СПЦ, борећи се да Слађана Павловић добије прилику да ради.

– Уверени смо да за Слађану може да се нађе неко решење у некој школи, и упорно ћемо штрајковати док се то не догоди. У крајњем, скупљаћемо новац између себе за њену плату – вели професор Драгомир Шошкић, председник подружнице Самосталног синдиката у школи.

Слађана Павловић живи у Чачку као подстанар са братом и сестром, и каже нам да је неизмерно захвална колегама због испољене солидарности.

– Професори су то самоиницијативно покренули, ја нисам утицала на то – истиче наша саговорница.

Њен живот је, међутим, потпуно загорчан у последње две седмице. Само што је добила обавештење да је изгубила посао, чудом је сачувала и главу. Аутомобил којим се на Преображење, 19. августа, враћала са поноћне литургије из манастира на Овчару, слетео је у језеро, возач и сувозач су погинули, а Слађана, њена сестра и још једна жена спасене су у последњи час.

– Знам да смо ишле колима и следеће чега се сећам је велика вода око нас. Била ми је дошла довде – описује она превлачећи брид шаке преко грла.

Г. Оташевић

[објављено: 02/09/2009]