Самсон је слика човека хришћанина, огромне духовне снаге, онога ко је сав посвећен Богу.

Самсон је, у Старом Завету, био назиреј Божији, још „од утробе материне“.  Назиреји су, по Мојсејевом Закону, узимали на себе назирејски завет, да буду посвећени Господу, и морали су се држати строго одређених правила, а особито су имали обавезу носити дугу косу, и никако је не бријати.

„Докле траје његово назирејство, нека му бритве не пређе преко главе; докле се не наврше дани за које се учинио назиреј Господу, нека буде свет и нека оставља косу на глави својој.“

Коса символише благодат Божију, која сведочи да је човек заиста посвећен Богу. Јер ако у себи нема благодати, онда човек и није посвећен Богу на прави начин.

Све док је Самсон чувао своју косу, Дух Божији је био са њим, и уливао му огромну снагу, снагу која је увелико превазилазила људску природу.

И хришћанин, све док чува благодат Божију, кроз испуњавање Божијих заповести, Дух Свети му даје огромну духовну снагу, која је натприродна.

У ма каквим околностима да се налазио, и ма каква искушења да су га сналазила, Самсон је увек излазио као победник, и убијао је хиљаде својих непријатеља, Филистеја, који су у то време владали Израиљем.

Филистеји представљају највеће непријатеље рода људског – демоне, и они под својом влашћу држе огромну већину људи.

Али, ма какве мреже сплетали, ма каква лукавства припремали, у ма каква искушења га увели, ма они били бројни и попут легиона,  хришћанин у коме је Дух Свети, све до једнога их сатире божанском силом, која у њему дејствује изобилно, и они му не могу наудити ни мало.

Пролази дуго времена, Филистеји су све више озлобљени, и не знају како да доскоче Самсону. Самсону пријања за срце девојка Далида, и он је милује. Филистеји је користе како би навела Самсона на грех, и открила им како би се он могао савладати. Она, најпре, три пута покушава, али Самсон одолева, не откривши јој где му је снага. Он је свестан да му она ради о глави, али толико је опчињен њоме, да не може да јој се одупре. На крају, немајући више воље да јој се одупире, открива јој тајну, и кад га је успавала, обријали су му седам праменова косе, и напокон га је оставила снага, те су га Филистеји лако савладали, ископали му очи, и бацили га у тамницу.

Одсецање седам праменова косе јесте чињење седам смртних грехова, или седам главних страсти, због којих благодат Божија напушта човека.

Далида је слика грешне помисли, која је наизглед лепа и примамљива, али која у себи садржи убиствени отров у виду лажи, отров који је у стању да убије и најјаче подвижнике.

Тако се, понекад, дешава и хришћанину, и након дугог времена проведеног у подвигу, у животу по Божијим заповестима, да му се у тренуцима његове опуштености и непажње, прикрада грешна помисао, лепа и заводљива као Далида, и он је прихвата, ступа са њом у разговор, његово срце је милује, и он почиње да ужива у њеној лажној лепоти, и сав постаје њоме опчињен. У појединим тренуцима он види њене зле намере, али је његова воља сада окована и паралисана, и он више нема снаге да јој се одупре. На крају јој се потпуно покорава, она успављује његову савест као Далида Самсона, и он чини грех на делу. Дух Божији одмах од њега одступа, и он остаје без икакве снаге, те га демони лако савладавају, ослепљују му духовни вид, и одводе у тамницу робовања.

Свети Оци су говорили да је најбоље грешну помисао одбацити још у зачетку и не ступати с њоме у разговор. Ако се и деси  да се ступи с њом у разговор, још увек није касно да се одбаци, и ту још увек нема греха. Али ако се и тада помисао не одбаци, него се настави разговор с њом, и почне да се ужива у њој, ту је грех већ присутан, будући да је човек већ свесно допустио помисли да уђе у његово срце, и заволео је као Самсон Далиду. И у том стадијуму још увек нема греха на делу, али сада је већ много теже одбацити грешну помисао која нам је прирасла за срце, будући да је она већ пустила своје корење и отрове, који умногоме спутавају и паралишу нашу вољу, у борби са грехом. Дакле, ако и тада човек успе да одбаци грешну помисао, његово искушење се завршава срећно, са мањим последицама, јер иако је сагрешио мислима и осећањима, још увек није сагрешио на делу. Али, ако и даље настави да држи ту помисао и да се њоме наслађује, усвојивши је свим срцем и прихвативши је као нешто лепо и добро, онда демон већ задобија власт над њим, и само је питање времена и околности када ће сагрешити на делу.

Пре него што наставимо даље са Самсоновим догађајима, говорићемо још мало о његовом паду. Самсона, дакле, нису успели да победе хорде Филистеја, хорде снажних ратника који су владали Израиљем, али га је победила једна жена. Управо на томе ћемо задржати нашу пажњу.

Жена је јако моћно оруђе у рукама ђавола. Колико је само у историји сукоба и ратова вођено због жена? Па наши прародитељи, како је Ева послушала змију, и прекршила Божију заповест, па и Адама наговорила на преступ. А шта да кажем о великом Давиду, како је пао у велике грехе прељубе и убиства, само зато што је допустио да га занесе лепота Витсавеје. Па његов син Соломон, од најмудријег човека на свету, због страсне привезаности према женама, пао је у идолопоклонство.

Свети Оци су говорили: „Ако идеш улицом, и с једне њене стране угледаш демона, а са друге лепу жену, пређи на ону страну где се налази демон“. Каква моћна поука! Поука настала из много пута потврђиваних искустава.

Јер на демону нема ничег лепог, он је сав зао, таман и ружан као његови греси, и он нема никакву силу над нама, уколико у нама не нађе ничег сродног, и уколико живимо по Божијим заповестима. Сем тога, његова наказност, одвратност и зло, који се могу осетити и приметити, и који могу произвести и одређени страх и узнемиреност, често могу још више да мотивишу човека, да још силније активира своју Богом дану силу ревности, и да му се још жешће успротиви, а кад осети одважност код човека, демон се, као опаљен, даје у бег, јер се он храни нашим страховима.

За разлику од њега, жена може бити веома лепа и мила, веома пријатна и привлачна, и наша природа може бити јако слаба на ту женску лепоту, будући да је у њу положена природна страст према супротном полу, ради размножавања људске врсте. Код човека се природно активира сила ревности, када осети демонску злобу и лукавство, или било коју другу опасност која му прети, али пред женском лепотом, та сила као да атрофира, као да се успављује и паралише, јер до човека, код кога је природно да стреми лепом, тешко допире до свести, да можда та тварна лепота може бити и кобна по њега, као што је то био случај и са Самсоном.

И тако, Самсон је завршио у тамници, где је био окован гвозденим оковима, и где је радио тежак физички посао. Но, време је пролазило, и Самсонова коса је поново порасла. На филистејски незнабожачки празник, њихове старешине и народ су се веселили и славили бога њиховог, што им је предао у руке највећег непријатеља - Самсона, па су решили да га изведу из тамнице да им игра, како би му се још једном наругали и понизили га. Поставили су га у подножју куће која је била препуна народа, између два средња стуба на којима је та кућа стајала. Самсон, коме се већ повратила снага, укрепљује се последњом вапијућом молитвом Богу да га оснажи, како би се осветио Филистејцима за своје очи. А онда се, својим рукама наслања на поменута два стуба и свом снагом их обара, тако да је читава кућа пала и побила око три хиљаде Филистеја који су били у њој, много више него што их је Самсон побио за живота. И Самсон гине заједно с њима.

     И хришћанина, који је преступио Божију заповест, и учинио грех на делу, демони држе у ропству, јер је Бог праведно допустио да задобију власт над њим, будући да је испунио њихову вољу. Он је тада духовно ослепљен, и уместо духовних подвига, бави се телесним делима. Но,сећање на његов пређашњи живот проведен у чистоти, и на велику духовну снагу и слободу које је поседовао таквим животом, подстиче у њему жељу да се поново врати на тај пут. И он, премда још увек у тамници греховног пада, дубоко се каје, оставља грех и држи Божије заповести, и њему се поново враћа благодат, као Самсону коса, и поново стиче духовну снагу. Спреман да зада коначни ударац духовним Филистејима – демонима, наслања се на два најјача стуба која их могу највише поразити -  на пост и молитву. „А овај се род не изгони осим молитвом и постом.“ А онда, укрепљен вапијућом молитвом да му Бог подари снагу да зада најјачи удар непријатељима, он духовно умире за овај свет, и у тој смрти која представља живот у правом смислу, он побеђује и сатире хиљаде демона, много више него што је раније.

Самсоне! Блажен си што те је Бог, пред Којим не постоји ништа непознато, изабрао још од „утробе материне“ да будеш судија и вођ народу Израиљском, и да га избављаш из руке непријатеља Филистеја. Блажен си што си посвећен за назиреја, и што ти је Бог дао огромну снагу, којом си сатирао непријатеље Израиљеве. Блажен си, што си, и када си пао великим падом, због опчињености Далидом, и у тамници филистејској, ослепљен и у тешким мукама и напорима, ипак смогао снаге и пронашао пут, да повратиш изгубљену снагу, и укрепљен молитвом Богу, успео да задаш коначни ударац, и нанесеш велики пораз непријатељима народа Божијег.

Хришћанине! Блажен си што те је Бог изабрао још од „утробе материне“ и открио ти једини прави пут којим да ходиш да би се спасао, и што ти је дао потребну духовну снагу, кроз Свете Тајне Цркве Православне, да истрајеш на том путу. Остани на том путу живота по Христовом јеванђељу, и чувај благодат Божију у себи, не поводи се за својом чулношћу, не дај се завести пролазном земаљском лепотом, као Самсон Далидом, јер су ради те тварне лепоте многи, и много јачи од тебе, много пострадали. Нити примај заводљиву помисао која у себи садржи отров, да не би и ти, као Самсон, пао великим падом, и остао без благодати. Али, ако и паднеш, угледај се на њега, и немој да очајаваш. Истрпи своје слепило и духовно ропство демонима, кај се из свег срца и моли Бога да ти опрости, постави опет почетак добрим делима и држањем заповести Божијих, и поново ће се повратити благодат, а са њом и духовна снага, и даће ти Бог да победиш све своје непријатеље, победом славном и величанственом.

Нека би Бог дао никад да не паднемо, нека би дао да победимо и све непријатеље своје, благодаћу и милосрђем Господа нашега Исуса Христа, Коме, свака слава, част и поклоњење, заједно са Оцем и Светим Духом, и сада и у све векове!

     Амин!