Молитва

Дјево Владичице Богородице, сигурно спасење рода хришћанскога! Као мајка, непрестано се стараш ο нама и доброчинствима нас обасипаш Жалостива, спасавајући и чувајући, избављајући од опасности и штитећи од искушења и ослобађајући од грехова.

Иако недостојни великих доброчинстава Твојих преклињемо Те: сажали се на служитеље Твоје и принеси молбу рођеном од Тебе Сину Твоме а Богу нашем, Господу Исусу Христу, да нас избави од вечне муке да бисмо прославили свесвето Име, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

Опис

Пресвета Богородица помаже у свакој муци и невољи онима који јој се усрдно и у покајању обрате пред овом иконом.. Црква је слави 15. августа.

           Житије

Настанак ове иконе датира с почетка 16. века и дело је непознатог аутора, а по стилу припада итало-критској школи. О томе где је осликана и како је доспела у манастир Лепавину, нема података. Оно што је познато су дешавања око иконе, која потичу из времена II светског рата, када је 1943. године, у немачком бомбардовању, готово потпуно уништен манастир Лепавина. Тешко су оштећени, торањ и сама црква, на коју су пале две авионске гранате. Том приликом, уништен је скоро комплетан иконостас са иконама. Икона Пресвете Богородице Лепавинске је чудом Божијим остала неоштећена - нашли су је затрпану под дебелим наслагама малтера и цигле неоштећену без и једне огеботине, иако је једна од граната пала на место где де она налазила.

Због тешког оштећења храма, икона је пренесена са осталом заоставштином манастира у складиште Православног музеја Митрополије у Загреб. По милости Божијој, 1967. године је икону на тавану музеја пронашао отац Симеон Сакуљ, у то време настојатељ манастира Лепавине, и она је по благослову Митрополита Дамаскина, на Велику Госпојину 1969. године, враћена у манастир. Управо је тог дана, на тај велики Богородични празник, први пут служена Света Литургија у обновљеном храму, и том приликом је Царица Небеска на најлепши и најрадоснији начин пројавила Своје присуство међу верним народом који је дошао да се поклони Њеном пречистом лику. О великом чуду које се тада догодило сведочи отац Симеон:

„План је био да икону и Митрополита Дамаскина, који је из Загреба требао доћи око 9:30 сачека литија на раскрсници код крста. Литија је чекала, али се десио саобраћајни застој, због чега је Митрополит са иконом и пратњом каснио. Литургија је почела. Много народа је било присутно. Када је Митрополит око 11 часова стигао, изашли су из аута пре уласка у манастир, да би икона свечано била унешена у храм. Изнели су је из аута и спустили у трње испод багрема, чекајући литију из цркве. И онда су три јеромонаха, у литији, дошли по икону и свечано је допратили до храма и поставили на место на коме се налази и данас. На Литургији је једно дете за време нафоре лежало на амвону. Био је то дечак око шест година, спавао је.. Ја сам после отишао у конак, а кад је завршила молитва, моја је снаха прва изашла из цркве, дошла сва у плачу и казала: 'Шта сам доживела, дете је глувонемо рођено, а проговорило је после молитве!' Јеромонах који је читао молитве, у једном је тренутку положио омофор од владике на дете. И после, када је читање било завршено, дечак је устао, ухватио мајку за сукњу и изговорио: 'Мама, мама'. У цркви су сви плакали.. После сам рекао Митрополиту да се осим овог чуда десило још једно. Јер, по летопису је стари манастир грађен горе на брду, али су икону Ваведења сваког јутра налазили у трњу, на месту на којем је данашњи манастир. Казао сам: 'Ми смо икону из трња узели и вратили је у цркву. Поновила се историја.'“

Манастир Лепавина

За икону је израђен прелепи трон, задужбина Мије Цветковића, дуборесца из Београда.

За исцелења пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске везани су многи чудесни догађаји, бројна сведочанства и изворни записи. У манастирском летопису записано је следеће:

Година 1773. Неки човек из Маринковаца, Иванићка крајина, доведе у манастир Лепавину сина свога, који је биловао и патио од духа нечистог да је и разум изгубио; био је везан и чуван, но благодаћу Божијом исцељен је пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске.

Година 1774. Војник Игњатије из села Мали Грабичани изгуби разум да је и одећу своју цепао: био је свезан у ланце. Његови да одведоше у манастир и овде доби исцелење пред иконом Пресвете Богородице.

Година 1776. Дете Георгије, син Јакова из Кукавица, донешен је у манастир. Имао је падавицу и пена му је ишла на уста; и он доби исцелење пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске.

Година 1777. Две жене из Баната биле су болесне од духова нечистих.. Из њих су викали нечисти духови и откривали људске тајне и изобличавали људска дела, и оне су се много грчиле. Благодаћу Божијом, обадве су примиле исцелење пред иконом Пресвете Богородице.

И у данашње време, као и у прошлости, Пресвета Богородица преко своје чудотворне иконе Лепавинске, милостиво сеје љубав, духовну радост и мир. Многе су се сузе жалоснице претвориле у сузе радоснице после молитве Њој, упућене у манастиру Лепавини. Године после II светског рата нису биле лаке за Цркву, и манастир је тада увелико пао у заборав. Али, промисао Божија није дозволила да то духовно лечилиште остане дуго запостављено. Манастир Лепавина поново постаје место свакодневних ходочашћа оних који пате од разних болести, невоља и проблема. Милост Божија и чудотворна исцелитељска моћ лика Богородице на икони Лепавиској, опет од манастира чине духовну бању у којој многи налазе утеху, олакшање и избављење од својих недаћа.

Сведочанства о савременим чудесима која су се дешавала посредством иконе Богородица Лепавинска, доносићемо у наредном периоду.

  По материјалу са: "Православље. нет"