header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Павел Данилин: Борба против расизма белаца у САД се изродила у расизам против белих
Павел Данилин: Борба против расизма белаца у САД се изродила у расизам против белих Штампај Е-пошта
петак, 19 март 2021
 У САД НИКОГА НИЈЕ БРИГА ДА ЈЕ ТЕРАЊЕ БЕЛАЦА ДА СЕ СТИДЕ СВОЈЕ РАСЕ – ЧИСТИ РАСИЗАМ...

Борба против белог расизма у Сједињеним Државама одавно се изродила у нечувени расизам чија су жртва - белци.

А најувредљивије за већину тих белаца је то  што ни они сами, па чак ни њихови преци, уопште нису учествовали у „историјском угњетавању“ црнаца. Јер, како се могу кривити за „вековно угњетавање“ црнаца потомци Пољака, Јевреја или Италијана?

Међутим, Американци чак и за само покретање тог питања могу бити оптужени за расизам!

У САД је неприхватљива и сумња да су белци криви за патње црнаца.

 Није изненађујуће што компанија Coca-Cola подстиче своје запослене да буду „мање бели“ како би „победили расизам“. У ту сврху организује корпоративне треинге на којима запослени могу да похађају онлајн курс „Борба против расизма“, током којег их уче да буду „мање бели“ и „да пркосе расизму“.

Организаторима тренинга уопште не пада на памет да је сам идеја да се појединац стиди своје расе квинтесенција расизма.

Занимљиве ствари се догађају и у сфери америчке масовне културе.

Појавио се филм „Петар Пан и Алиса у земљи чуда“ у којем главне јунаке - Џејмса Метјуа Барија и Луиса Керола - играју преслатка црначка деца.

На први поглед: што да не? Само, у томе постоји и једно „али“.

 Нова политичка коректност на све могуће начине поздравља када белце у филмовима играју црнци. Међутим, замислите шта би се догодило кад Нелсона Манделу глумио Мел Гибсон? Или кад би Леонардо ДиКаприо наступао као Мартин Лутер Кинг и одржао његов говор „Имам сан“?

Кад би изговорио: „Сањам да ће доћи дан када ће моје четворо деце живети у земљи у којој ће бити оцењивана не по боји коже, већ према својим особинама“.

Уследила би негодовања. Белци не могу имати једнака права са црнцима јер сносе историјску кривицу и одговорност за угњетавање!

Покушаји белаца да издејствују за себе једнака права – у САД не пролазе ни кроз каква врата, штавише - у супротности су са америчким законима.

Политика Affirmative action, која обезбеђује привилегије и преференцијална права представницима различитих полова, раса и сексуалних оријентација, а која је у фунцији „постизања једнакости“, на сцени је већ 60 година.

  Први пут је та `позитивна дискриминација` била проглашена указом Џона Ф. Кенедија 6. марта 1961. године.

Током шест деценија, Американци су успели да створе систем у којем је бити бели цисгендер неисплативо, а понекад чак и опасно.

Шала да ће у САД, под једнаким условима, једнонога црна лезбејка имати предност при добијању посла – већ дуго није шала, већ стварност.

За свет који се бори против коронавируса скован је термин „нова нормалност“.

А Американци већ неколико деценија живе у „новој нормалности“...

 (сажета верзија текста)

 

Извор: „Факти“

Последњи пут ажурирано ( петак, 19 март 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 103 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.