Кад ово напишем или не дај Боже изговорим, то је можда саркастично, али и упола истинито. Никако а да се одмах не сјетим ријечи нашег великог владике Николаја Велимировића који изговори: САЧУВАЈ НАС БОЖЕ НАС САМИХ.

Наш "Богом дани патријарх" Порфирије је оставио дубок траг у свом управљању нашом митрополијом. Љубав и само љубав са римокатолицима се осјећа на сваком кораку. Загреб само што није освануо окићен српским тробојкама, хрватске деснице нигдје на видику. Чак и ћириличне плоче се не лупају (сва срећа да су све полупане).

Најновији израз те јавне љубави је петиција од 15 000 потписа " pravoslavnih Hrvata" који желе рватску православну цркву. И кад  се дода стотињак хиљада покатоличених Срба, много више силом и безначајно малом броју милом, за које очито Бозанић "не зна" а наш неко неће да зна.

Шушка се да је наш патријарх хтео да држи говор на сахрани загребачког градоначелника Бандића, али је нешто непредвиђено искрсло па се одустало.

Још ударнија вијест и много значајнија да је други дан избора за патријарха зазвонио телефон у Патријаршији. И знате ко је звао? Лично главом и брадом Здравко Мамић из Широког Бријега. То је велика част за све нас.

За оне који не знају то је предсједник ногометног клуба Динама - Хрват истјеран из Хрватске у бастион хрватства, слободно могу рећи и усташтва, Широки Бријег, тачније Међугорје. Сачувај Боже.

Срби у Словенији?

О њима другом прликом, ако их уопште буде још тамо. Има више  групација. Има само православаца, има само Срба, има нешто и оних који нису ни ово ни оно па као гуске у магли, тумарају док их мудри латини не упуте ка Риму. Има и "интелектуалаца" којима је српство последња рупа на свирали већином мјешаних бракова. Заиста има мало али највриједније и Срба Светосаваца. Они још вјерују на стари начин, они још вјерују у ПОСТ, ИСПОВЕСТ И ПРИЧЕШЋИВАЊЕ као некад а не како је новотарски рукопапољубљц иза себе оставио својим клирицима по угледу на браћу католике. 

И још много муке народе мој сербски има овдје, муке до Неба.

А што спомену комунисте?

Па кад су они владали, око наше Цркве смо били само Срби Светосавци и Православци, а са католицима смо се састајали само кад је Социјалистички савез организовао годишње Сусрете вјерских заједница. Данас са њима заједно идемо на пут без повратка, пут у Рим, само да календаре ускладимо. Пут који је трасирао Бартоломеј (источни папа) а наш неко потврдио и аминовао.

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић,

Ново место.