Био сам код једног човека у селу Букоровцу који се двадесет година није причестио. Најзад је решио, вероватно по нечијем наговору, те оде у цркву и причести се без покајања и исповести.  Одмах после Причешћа он је осетио као да је примио огањ у себе, сва унутрашњост и свака кост као да се запалила и гори, а глава као да се нашла усред пламена. У бунилу и муци великој, он поче да трчи тамо амо и пошто није могао да издржи велике муке, скине каиш са себе и обеси се за ограду.

Један његов рођак видећи га обешеног, притрчи и пресече му каиш и он падне на земљу још жив. На питање рођака: Побратиме, шта ти би те се обеси? Он одговори: Спалило ме Свето Причешће, сва ми утроба изгоре, а нисам могао да издржим страшни огањ и морао сам да се обесим да би избегао муке. Још каже да се двадесет година није причестио.

Затим су га одвели кући и после неколико дана умро је бедник.

Тако пролазе они који проводе живот без страха Божијега, па се причешћују без покајања и исповести. И ако их није Причешће спалило на овом свету – спалиће их тамо на ономе у пакленим мукама којима нема краја. Зато ће многи родитељи бити осуђени што не уче своју децу страху Божијем и закону хришћанксом, него као верују, а држе све олако и немарно.