За време молитвеног сабора у манастиру Јошаници, једне године свештеник Миливоје исприча како је у манастиру Светог Наума, на Охридском језеру, видео једног младића -студента са поломљеним зубима и крвавим непцима.

 Из разговара са њим дознао сам да га је мајка довела ту ради лечења од демонског беснила, и да га је Свети Наум за кратко време ослободио од злих духова.

На питање свештеника Миливоја како му се и зашто то догодило, он је испричао:

Пркосио сам Богу и пред друговима говорио притив поста. Да бих друговима својим доказао да пост није ништа, узео сам на Велики Петак кобасицу и хтео да је пред њима поједем. Али, уместо кобасице ја сам почео да гризем своје руке и кидам своје тело. Више нисам био свестан шта се са мном догађало. Друговима је било јасно да сам сишао с ума, па су ме одмах везали и одвели у лудницу, а потом јавили мојој мајци.

Она ме је везаног довела овде у манастир, где су ми свештеници читали молитве. Многомилостиви Господ и Свети Наум смиловали су се на мене грешника и излечили ме за пример и поуку другима. Јер ћу сад свима говорити и учити да не пркосе Богу него да строго држе и поштују све уредбе Његове, које су нам дате ради нашег спасења.

Господ воли да се грешници кају и поправљају, али ако грешници изигравају Божије стрпљење, онда шиба немилостиво, и на кога Божија рука падне, тај пропада као издајник Јуда.

Из књиге: схи-архимадрит Петар Денковачки, „Пост, исповест и Причешће“, „Духовни луг“, Крагујевац, 2005.

Приређивач: „Борба за веру“