Из Америке и Канаде добијамо драматичне извештаје. Наиме, наши ревносни верници - који знају да без исправног богослужења нема ни спасења – суочавају се са ситуацијом да немају где да оду на Службу Божију. Кажу да је коронаверје завладало свуда.

Америчко-канадски епископат у саставу: језуита Добријевић, мајмунолог Максим, лицемерни Лонгин и власто-сластољубиви Митрофан спроводе корона-фашистичке мере у српским храмовима.

У прилогу издвајамо потресна писма две наше читатељке – сестре у Христу, које попут некада Марије, сестре Мартине, ревнују за оно што је претежније – Реч Божију и праву веру наших светих и честитих предака.

Ми апелујемо на православно освешћене Србе, да им приоритет у ревновању буду исправна вера и богослужење, па тек онда власништва над храмовима и испитивања финансијских пословања епископата. Света Литургија је Царство Божије на Земљи. Хоће ли они који на Литургији стоје са маскама и упражњавају друге мере култа Антихристовог видети Царство Божије, ако се наставе таква богохулства? Какав је значај грађевине у којој се Богу не служи како су нам Свеци наши оставили?

Наши читаоци – првенствено из дијаспоре, али и Србије – вапију да им кажемо у којим се храмовима служи исправно. До појаве коронаверства, свима смо одговарали да им ми то не можемо рећи. Из простог разлога што бисмо се лично морали уверети где се како служи. А то већ није ни у сфери теорије. Ми смо објављивали спискове литургијских новотарија, по којима сваки верник може распознати где је служба новотарска, а где исправна. Но, и тада је постојала могућност преваре. Јер, постоје новотарци који сједињују честице за упокојене и живе, и онда њима причешћују вернике. А то је новотарија коју могу уочити – пре свега – они који знају типик, а лично могу присуствовати у олтару, где свештенство тај чин обавља. Међутим, сада је Господ уредио да се новотарска служба лако препозна. Колико је нама познато, сви новотарци су постали и коронаверци (што је било и логично, јер су они већ отпали од вере, до које су држали колико и до лањског снега). Дакле, кад видите у храму маске, „дистанцу“, стајање на обележеним местима, забрану целивања икона или руку свештеника, измењен начин причешћивања и сличне „санитарне мере“ – знајте да је нам тим местима почело да се хита у духовну пропаст.

Недавно смо чули страхотно сведочење једног човека. Наиме, испричао је како су његови рођаци, који живе у Немачкој, отишли у један тамошњи наш храм да се причесте. Али, видели су да се свештенство раздељује верницима причешће у руке. Иако су знали да је то неисправно, они су се „причестили“. Каже тај човек – правдајући рођаке – „па они су размишљали... па шта сад да раде кад су већ дошли?“  И причестили су се на тај – богохулни начин (а, заправо, нису се ни причестили, јер то причешће није). О, Срби! Па зар не знамо основне истине наше вере? Зар допуштамо да нас као безумнике преваравају криминалци и белосветске битанге попут бискупа Гргура или Иринеја Добријевића?!

Да ли ћемо ишта вредети, ако праву веру изгубимо?

Вреди ли шта Србин без вере, браћо Срби и сестре Српкиње?

Почујмо Светог Владику Николаја шта о томе каже:

Расколничка дружина: Максим, Иринеј и Лонгин

Ствари се лоше одвијају, а биће још горе. Побројани епископат и многи други издао је веру срцем, без обзира шта причају. Они су се изнутра већ приклонили и поклонили Антихристу који још није дошао, али је већ у свету, мада споља све изгледа у реду. На њих се не може рачунати. Зато, оставимо да „мртви укопавају своје мртваце“ – до покајања, јер је и њима, као и свакоме, Бог дао могућност да се покају све до смрти.

Желимо им покајање, а од њих зависи хоће ли га бити.

И пар практичних савета:

У Америци и Канади војује и Руска Православна Загранична Црква. То је Црква правоверна. Треба се распитати и ићи код њих, где је има. Или Грузијска. Код Грка и других новокалендараца нипошто не ићи.

Такође, треба покушати пронаћи свештенике који хоће да служе Службе тајно. У приватним становима или већ где то услови дозвољавају. Такве свештенике верници морају – у том случају - материјално обезбедити, уколико буду прогоњени. Јер, такви су највећа драгоценост.

Ево - на почетку поменутих - писама две сестре у Христу.

+ + +

Поштовани,

Желим пре свега да вам се захвалим на вашем раду и извештавању у овом општем лудилу у коме живимо.

Замолила бих вас ако имате било какву информацију да ли постоји игде у Америци где се и даље врше литургије и службе без икаквих ограничења, маски и осталих ковид рестрикција? Да ли уопште постоји бар једна православна црква или манастир која и даље држи службе онако како треба да се држе?

Живим у Вирџинији, близу Вашингтона и овде нема ама баш ниједна православна црква (ни наша, ни Руска) у коју може да се иде.

Примера ради, Црква Светог Николе (https://www.stnicholasdc.org/) прима само 23 човека (и то које она одреди, пошто се људи пријаве преко сајта) уз то забрањује љубљење икона и током службе мора да се стоји на тачно одређеном месту.

Постоје манастири који на сајтовима објављују виртуелно паљење свеће - платиш за свећу и они упале за тебе(??!).

Верујем да постоје ваши читаоци на овим просторима, па се надам да поседујете било какву информацију.

Анђелија Србљановић, Вирџинија

+ + +

Поштовано Уредништво,

Молим вас, да на самом почетку мог обраћања вама и вашим читаоцима, поставите овај видео на коме се види како пољски римокатолички пастор ревнује за своју веру и брани свој храм, а после тога написаћу остале разлоге мог јављања:

А код нас, у канадској епархији? Туга и јад! Владика Митрофан преко секретара Јовице обавештава браћу свештенике, да... 

''Драги оци, 

преносим благослов Њ.П. Владике Митрофана да свештеничке исповјести, као ни других међупарохијских великопосних богослужења неће бити због тренутних мјера у Онтарију. 

Нека се сваки свештеник, по својој савјести, потруди да се исповједи прије Пасхе. 

У Христу брат, 

Јован''

 

Епископ канадски Митрофан

Али,  није ме изненадило ово НАРЕЂЕЊЕ по "ПРЕНЕТОМ БЛАГОСЛОВУ", јер ОН ни на Божић није богослужио у манастирској цркви него у капели у конаку а НИЈЕ НИ БОГОСЛУЖИО ОН него  два монаха, а он је "држао певницу" на БОЖИЋ - ЕПИСКОП КАНАДСКИ!? Нико није смео да присуствује сем њих тројице и једног богослова!

Нек' МУ је просто што тако чини, а и мени што на ово указујем!

Ово вам пише једна Српкиња, којој не би било тешко да и са другог краја Торонта, удаљеног 45 минута вожње колима, и по снегу и зими канадској,  дође на службу у српски манастир. Али нема где, ни  коме да целива десницу!”

Вера Огњеновић, Торонто