Велики проповедник Христове Заједнице Светолик Миленковић из Горњих Бранетића, путовао је и проповедао Христову науку дуго година и многе људе на пут спасења повратио. Испричао нам је ово чудо, како је један младић од тешке болести ослепео, и како је од Светог Причешћа оздравио.

Родитељи су обишли многе лекаре и болнице, али помоћи нису нигде нашли. Кад сам дошао у њину кућу, затражили су од мене помоћи знајући да сам много света прошао и разна чуда видео, па су ме запитали: „Шта да радимо да нам дете оздрави?“ „У Божијој моћи нема немоћи“, одговорих ја после кратког ћутања. „Верујете ли да је Бог Свемогућ?“, запитао сам их. „Верујемо“, рекоше. На те речи ја их овако посаветујем: „Купите икону Свете Тројице, Распеће Христово, Пресвете Богородице и своје крсне славе, пред њима да гори кандило, набавите часни Крст, Свето Јеванђеље, молитвеник. Па се молите Богу да вам открије грехе, било ваше или ваших родитеља, покајте се за њих и исповедите их код свог свештеника.“

Све су учинили како им је препоручио. После њихових молитава и исповедања грехова, дете је оздравило, али је остало слепо. На бденију Великог Петка отишли смо да се исповеде и причесте. На Велику Суботу причестили су се и младић је одмах прогледао и душом и телом, јер су и он и родитељи његови постали побожни и нови људи какве Бог воли.