Године 1960., за време Никите Хрушчова, органи КГБ-а при садејству армије, системтски су пречешљавали кавкаске горе - ловили су све који су се тамо сакривали, углавном монахе и слали их у "поправне" логоре.

Лов на монахе текао је неколико дана и приближавао се крају. Сакривати се монасима више није било где и они су се попели на сам врх планине - иза су их сустизали војници са псима а испред њих је био бездан - стрма провалија. Хеликоптер официра је лебдео право изнад монаха, пилот им давао знаке да је све готово. Одједном се испод хеликоптера почело дешавати нешто необично. Сви монаси су одједном клекли на колена и дуго се молили, затим су устали и дошли до ивице провалије. "Није ваљда да ће скакати? То је сигурна смрт! Шта, зар су решили да заврше самоубиством?" - Са досадом је размишљао пилот... 

Али тада је један од монаха ЗАКРСТИО и благословио провалију великим крстом - и ЗАКОРАЧИО право у ПРОВАЛИЈУ! Али - није пропао, већ је због нечега, неким чудом, ОСТАО ДА ЛЕБДИ у ваздуху изнад провалије и полако - НАСТАВИО ДА ИДЕ по ваздуху, као по путу а за њим су закорачили и НАСТАВИЛИ, такође ПО ВАЗДУХУ, и други монаси. Они су спокојно и полако ИШЛИ један за другим, ИДУЋИ НА ВРХ, и сакрили се у - облаку.

На пилота је то изазвало такав утисак да је он изгубио контролу над својом машином и пао на пољану где су га нашли и преузели војници. Кроз неколико месеци, када се опоравио, њега су позвали у специјално одељење ради објашњења. Уместо одоговора он је положио партијску књижицу на сто и замолио да га демобилишу у резервни састав. Демобилисан, у резервном саставу, тај бивши пилот, официр, крстио се и постао верујући човек.

Дивна су дела Твоја, Господе!

Извор:  https://3rm.info/

Превод са руског за "Борбу за веру": Д.В.