Након прекјучерашње Литије у Ваљеву ухапшен је Монах Антоније.
Литије због потапања Манастира Ваљевска Грачаница, Цркве Светог Арханђела Михаила из средњег века, одржавале су се једном месечно у овом еколошком граду.
Иако су Литије биле слабо посећене сваку је пратила казна у износу од 40.000 до 100.000 динара због “кршења епидемиолошких мера”.
Монах Антоније је пре одржавања ове Литије изјавио да ће то можда бити и последња Литија која се одржава у Ваљеву што због слабе посећености што због драконских казни. Међутим и поред тога по завршетку Литије ухапшен је по потерници коју је расписала београдска полиција. Да апсурд буде још већи Монах Антоније је сваки дан испред владе Србије где више од четири године одржава свакодневне протесте.
Корпоративни медији тј памфлети наводе га као “рашчињени монах” иако то не одговара истини. Монах заправо не може бити рашчињен, то може бити само свештено лице а он то није. Монаси дају завет Богу дакле далеко ван ингеренција политичких комесара, продаваца магле, секретара месних заједница, новинара у покушају медија у покушају за које је клинасто писмо већ мисаона именица.
Говорећи критички о актуелним друштвеним појавама и дешавањима Монах Антоније сусрео се са општом, готово потпуном, цензуром од стране корпоративних и таблоидних медија који заступају пре и изнад свега интересе Биг Пхарме и управо је то тачка сусрета и заједнички именитељ медија на овом простору.
Било каква критика, изношење мишљења, довођење у питање пречесто неразумних одлука и потеза не само власти, представља јерес и за то се спаљује на ломачу. Баш као у стара “добра” времена шпанске инквизиције.
Светлосном брзином ка каменом добу
Оно што је Георге Орwелл написао у свом роману “1984” сада се живи пуном брзином.
Ако је страри Рим пропао због опште декаденције и слома моралних, духовних и етичких вредности онда се по свему судећи неће још дуго чекати ни на системе који су све само не системи. Бар не системи окренути људима.
И ако је Грчка Трагедија заснована на миту, свакако да је Српска заснована на миту, организованом системском криминалу, свеопштој корупцији и свеопштој декаденцији.
Слом свих вредности достигао је небеске размере. Међутим, небо нема миљенике.
Кроз Србију Гајгеровим бројачем
Највећа претња сваког опресивног режима јесте емпатија, солидарност, брига о другима и жртва за друге, подсећање на вредности које то јесу, покушаји да се надолазећим генерацијама не оставе само рушевине.
Наравно, све то се не уклапа у “велики ресет” који у себе као кључни елемент укључује што је могуће већу “социјалну дистанцу”. Бар неколико светлосних година.
Епилог тада изгледа баш као што се може видети у овде приложеним видео снимцима:
Напомена: Како "Борба за веру" сазнаје, отац Антоније је јуче пуштен из вождовачког СУП-а.