Предраг Милутиновић

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ 2012 У ЛОНДОНУ И АНТИХРИСТ

        У свим древним обредима ватра и светлост су биле од посебне важности. Ватром је вршено ритуално очишћење, а светлошћу, тј. бакљама или свећама, просветљење. Исто тако, ватром су спаљиване жртве, а светлост је означавала видљиво присуство божанства коме је култ био посвећен. Обе пак заједно били су символи живота, постојања, знања, за разлику од таме и студени које су приписиване небићу, незнању, хаосу, смрти.

Светлост је такође била саставни део обреда иницијације, увођења у тајне култове, који одговара просвећењу или новом духовном рађању. Сједињени у пламеној бакљи, ватра и светлост су тако пролазили кроз векове окултизма, све до наших дана. Тако нпр. у данашњем обреду масонске иницијације првог степена, као збиру свих древних паганских култова, кандидату се поставља питање „Шта највише желиш?“, на шта он одговара - „Светлост“. Зато слободни зидари себе називају „синовима светлости“. Како је у тајним, тако је у јавним, масовним паганским култовима.

Најмасовнији јавни пагански обред, гледано како по броју учесника, тако и по броју посматрача јесу савремене Олимпијске игре. Древне је укинуо хришћански цар Теодосије 393. године, а почетак модерних 1896., са слоганом „брже, више, јаче“ (изреченим од једног доминиканског свештеника), означава уједно и обнову овог незнабожачког ритуала. Два основна вида идолопоклонства ОИ јесу обожавање људског тела и преко олимпијске бакље, тј. ватре и светлости, обожавање паганског бога Сунца. На ово друго указује више чињеница. Најпре сам начин паљења олимпијског пламена у Олимпији од стране једанаест жена обучених у одеће паганских свештеница бога Зевса (11 је символ идолослужења сунцу). Паганско је обожавање и слављење светлости приликом ношења олимпијске бакље преко континената, до места одржавања Игара. У такав пагански храм, дакле, уноси се бакља и пали велика олимпијска ватра, која гори све време Игара, и која означава жртвеник посвећен богу Сунца, на који се приносе небројени трудови и напори, уложени и зарађени новци. Незнабожачка је и химна која се пева на отварању и затварању Игара, у којој се слави „бесмртни Дух антике“, који је „пречисти отац лепоте, величине и истине“ и који треба да нас „просветли племенитом светлошћу Игара“. Читава земља је, при томе, „бело-пурпурни велики храм, у који долазе твоји ходочасници“. Иначе, ношење и паљење бакље је уведено лично од стране Хитлера на ОИ у Берлину 1936. г.

Ево шта о символици ватре на ОИ говори један од домаћина Игара у Лос Анђелесу 1984.г.: „Бакља је вековима била симбол Божје светлости која пламти у човековим духу. Како се палила на претходним олимпијадама и слала другим народима, тако се преносила и симболика духовног пламена који се шири с једног народа на други. Овога пута је бакља дошла у земљу на чијем прагу стоји жена са још једном упаљеном лампом, која значајно осветљава пут за оне који траже слободу. Наш национални мото је 'Ја осветљавам пут'… Тако је олимпијска бакља дошла у земљу која је спремна за њен долазак… Бакља је дошла у 'Град анђела', односно у средишњу чакру наше земље и поносно ју је држао увис један од нас за све нас…“ (Б. Кети, Масонски и окултни симболи, 181). Кип слободе у Њујорку је заправо Изида, или, још тачније, Луцифер – светлоносац, тако да ношење и паљење олимпијске бакље и ватре, а са њима и читаве ОИ, нису ништа друго до служење и слављење сатане, началника палих, црних анђела, који се лажно издаје за бога, тј. за творца и доносиоца светлости. У прилог овоме говори чињеница да је бакља постављена међу роговима на престави Бафомета (Мендесовог јарца), тј. сатане, насликаној од стране масона и окултисте Е. Левија.

Имајући све речено у виду, ништа логичније да се управо у једном таквом „велелепном храму светлости“, „која обасјава, покреће и зближава цео људски род“, „бог светлости“ својим поклоницима покаже и објави. Наиме, велика је вероватноћа, као што ће доњи редови показати, да се управо у светлости помпе идолопоклоничког обреда отварања или затварања Олимпијских игара у Лондону 2012. године, принц Вилијам, објави као „син божији“, као месија људског, и посебно изабраног јеврејског народа - као антихрист. Њу ејџ мото, изречен на задњим ОИ у Кини – „Један свет – један сан“, (сан или вапај читавог човечанства за једним месијом), може са великим вероватноћом бити остварен 2012.

Основа за овакву претпоставку су два историјска мита: да су Британци делом наследници Јевреја који су се после разарања Јерусалима 70. године досели на Острво (мит о десет изгубљених племена, www-theologicalstudies-org-uk_article_legend_dimont_html_p53qpbdf.pdf), као и богохулна тврдња о „светом гралу“, према којој је принц Вилијам по оба родитеља директни потомак цара Давида. Као што Јевреје треба убедити да је принц Вилијам месија из племена Давидова, тако то исто треба урадити и са хришћанима. Тако се нпр. на сајту који се бави историјом католичких Јевреја (Miriam ha Kedosha Queen of Zion), у тексту „Давидово порекло принца Вилијама и принца Харија“, може наћи податак да су принчеви 70-а генерација наследника Мар Јосифа из Ариматеје, рођака Блажене Дјеве. На другој страни треба имати на уму тврдње да се потомци племена Дана, које треба да да антихриста, налазе у Дан-ској, у земљама Викинга и Келта (http://www.solissacerdotibus.com/index. ... -dan-today).

Рик Клеј (1982-2008), који је своја истраживања везе Лондонских игара и месије платио животом, у својим је истраживањима пошао од стихова песме езотерика Вилијама Блејка (1757-1827), „Јерусалим“, за коју је надахнуће имао у апокрифу, према коме је млади Исус са својим ујаком Јосифом из Ариматеје, био у Енглеској. Песма пева о другом доласку Христовом управо у Енглеској и завршава се следећим стиховима: „Нећу одустати од духовне борбе, / нити ће спавати мач у мојој руци, / док не сазидамо Јерусалим / у Енглеској зеленој и милој земљи“. http://www.scribd.com/doc/6078610/London-Zion-2012-Book. С обзиром да је В. Блејк био масон, Рик Клеј је дошао на идеју да би могло бити речи о езотеријској агенди, што је препознао у детаљима везаним за ОИ у Лонодну 2012. г. Пре свега, лого игара, који је израдио Волф Олинс, дизајенер јерврејског порекла, када се испремешта даје реч „Zion“.

Следећу потврду о постојању намере да се у Лондону 2012. подигне и објави Нови Јерусалим, Р. Клеј је нашао у чињеници да област у Статфорду, која је очито дуго припремана за ОИ, окружују улице чији називи имају везе са мапом Јерусалима. Реч је о: East Cross Route (Пут Источног Крста), Church Road (Црквени пут), Temple Mill Lane (Пут Храмовног млина), Angel Lane (Анђелски пут), Great Eastern Road (Велики Источни пут), или Eastern ’Star’ Road (Пут Источне 'Звезде'), и Carpenter’s Road (Joseph’s Road) (Дрводељин или Јосифов пут).

Дакле, на лажном Сиону треба да се појави лажни христос, лажни месија. За речено окултисти налазе илустрацију у Јеванђељу: „И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом (Мк. 11, 11)“. Наведени цитат је осим садржаја за окултисте битан јер у себи садржи две 11-ице. Код В. Висконта налазимо да је 11 код свих народа на лошем гласу. „Кабалисти га супростављају савршенству десетице, и као што је број Сефирота (10) облик свих добрих ствари, једанаест је срж свега што је грешно, штетно и несавршено“. Код истог аутора сазнајемо да „Џ. Хејдон каже да помоћу њега знамо тела ђавола и њихову природу“ (W. Westcott, The Occult Power of Numbers, 100). А. Кроули каже да је 11 број црне магије: „Ово је особени број Хоруса; у хебрејском значи 'крв', и множењем 4 са 11, бројем магије, објашњава 4 у његовом најбољем смислу“ (као крвна жртва, www-econcrisis-homestead-com_BeastlinessOf911-html_kuwt4pxq). Исти окултиста у Књизи закона записује објаву демона: „Мој је број 11, као и бројеви свих који су наши“. Антихрист је у пророчанствима пророка Данила 11-и рог који се појављује између десет старијих (Дан. 7, 7-8). Осим тога, илуминати прате цилус сунчаних максимума који износи 11 година. Куле близнакиње у Њујорку су срушене на дан сунчаног максимума - 11. 09. 2001. Две куле сачињавају такође 11. Према окултистима, да би се створило нешто ново, две куле морају бити срушене. Те две куле, или два стуба су – власт (царска) и религија (хришћанска). Рушење Кула близнакиња означио је рат против тероризма, а рушење старог Вемблија, који је имао две куле на главном улазу, означава грађење потпуно новог света, који ће на Новом Вемблију, на чворишту енергетских линија, имати представу Галактичког Крста, као символ контроле новог краљевства (царства), које ће бити успостављено након почетка Новог Доба: „Тако Олимпијада 2012 символише нови Храм Новог Доба, на преласку из Рибе у Водолију, и доноси завршетак не само Галактичког Крста, већ завршетке и почетке многих циклуса…“ (http://truthspeaker.wordpress.com/category/olympics/). У промотивном видео за нови Олимпијски стадион у Лондону, у 40'' виде се четири димњака = 11 11. За сатанисте 11:11 представља код за Доба водолије, долазећег антихриста и његово успињање (http://www.grailcode.net). Руше се привремене куле, торњеви и стубови како се приближава време подизања стубова у обновљеном Соломоновом храму у Јерусалиму.

Споменик подигнут Пјеру де Кубертену у Атланти, приказује оснивача модерних Игара како улази у храм, назначен са по два стуба, који заправо представљају две 11-ице. Организатор Првих игара тако представља претечу онога који ће ући у храм, сазидан, највероватније, на последњим ОИ.

У кабалистичкој књизи Зохар, земаљски рај је назван „Птичје гнездо“. Према истој књизи, када се звезда свих боја појави на истоку, месија ће објавити своју моћ и увести „своје место“ - „Птичје гнездо“, у коме ће му анђели донети дарове. „Птичје гнездо“ заузима централни Сефирот, Тифарет, на гранама Дрвета живота, где ће се излећи јаје феникса. Изглед будућег Олимпијског стадиона у Лондону неодољиво подсећа на птичје гнездо, где ће из фениксовог јајета, митолошке птице која је повезана са Сунцем и олимпијском бакљом, и која умире и васкрсава из свог пепела, излећи онај који умире и васкрсава у разним учитељима – месија. Тифарет је шеста сфера на Дрвету живота у кабали, и означава лепоту. „Тифарет је смештен у центру Дрвета живота а његова планета је Сунце. Као резултат потпуног сједињења Јода и Хе, мушког и женског принципа, Тифарет представља инкарнираног Сина, односно Вау Тетраграматона. Шеста сефира је симбол хармоније, лепоте, благости, талената и повезује се са таквим идејама као што су – живот, здравље, просветљење, креативност и менталне способности…“. „Тифарет се односи на Христа и друге богове Сунца, и њему се дају титуле као што су Мали Лик, Син, итд“ (А. Ричардсон, Увод у мистичну кабалу, 10). Рођен 21. 06., на дан летње дугодневнице, као „син сунца“, принц Вилијам савршено одговара горњем опису.

Све наведено ће се одиграти наспрам чувеног Биг Бена, који је име добио по Бенбен камену, светом камену из храма Сунца у граду Сунца – Хелиополису. Сунце је приликом изласка бацало прве зраке на Бенбен, на коме је почивала птица феникс. Сматра се да је овај камен био узор за обелиске и завршно камење пирамида, какав чека и пирамида на долару, а који је Хорусово око, тј. лажни месија.

У Лондону ће се 2012. одржати XXX игре по реду, а тада ће 30 година напунити принц Вилијам. Са тридесет година је своју јавну проповед отпочео и Господ Исус Христос. Принц Вилијам би тада могао бити узведен на 30 степен масонства, где се, према Р. Петерсону, „витез Кадош“ заклиње да „уништи хришћанство“ (Масонерија, завера против хришћанства, 190). „Витез“ добија мач за рат који отпочиње. Ова иницијација би за принца Вилијама – „принца Кадоша“, могло значити да буде поседнут од неког злог духа, који ће му дати силу и различите моћи, с тим да би се у њега, након три и по године, када он лично обнови Соломонов храм у Јерусалим, и буде извршио иницијацију 33 степена (када напуни 33 године), тј. постао „Суверени велики инспектор генерала“, уселио сам сатана.

Поред објаве лажног месије, као део програма би могла бити и објава „светог тројства“ њу ејџа (мајка, син и отац), најављеног такође бројем XXX, у чијем би склопу могло доћи до „канонизације“ принцезе Дијане за „богињу мајку“. Осим тога, слово X је у енглеском алфабету 24 слово, а пошто је збир бројева 2 и 4 даје 6, то би онда XXX могао имати вредност 666, какву иначе има у Питагорејској нумерологији. Слово Х замењује Христово име, а уједно представља и крст Св. ап. Андреја Првозваног. Зато његово коришћење у ХХХ за означавање порнографије представља хулу, односно означава да ће се на ХХХ ОИ појавити лажни месија као син и цар блуда.

Слово Х је у грчки алфабет дошло из феничанског писма, које своје порекло води од египатских хијероглифа, где је означавало стуб. Три стуба представљена у ХХХ имају везе, вероватно, са три стуба у које су поређане сфере на кабалистичком дрвету живота. Леви и десни стуб представљају крајности, а средишњи хармонију, равнотежу: „Сам Следбеник треба својом психом да представља Средњи Стуб, хармоничан спој или ако хоћете дијалектичко јединство супротних квалитета“. Рушење кула у Њујорку и на Вемблију, кула које означавају супротстављене крајности, представља наговештај да је дошло време доласка „Следбеника“, који ће у себи и собом помирити све супротстављености и располућености овог света – време доласка месије.

Кључне детаље о представи која може бити остварена управо на ОИ даје нам следећа изјава једног окултисте: „Луцифер ће, након што поврати своју звезду и дијадему (круну), сабрати своје легионе за ново дело стварања. Небески духови ће, привучени његовом бакљом, сићи… и он ће послати ове гласнике из напознатих земаљских сфера. Потом ће Луциферова бакља сигнализирати 'С неба на земљу!' – а… (њу ејџ) Христ ће одговорити 'Са земље на небо!' (Б. Кети, Масонски и окултни симболи, 180)“. Несумњиво да је реч о спремању највеће обмене у историји људског рода, о посети ванземаљаца (демона) са истовременим помазањем „енд тајм“ месије. ОИ већ имају искуства са УФО летелицама и ванземаљцима. Затварање ОИ у Барселони 1992, изгледало је овако: „Идеја затварања била је типично масонска, са симболичним представљањем стварања света из хаоса. На стадиону су вулкани (пакао) бљували ватру, демони су скакали и јурцали унаоколо 'правећи ред из хаоса', појавила се група која је носила брод коме треба 'навигатор', а као врхунац церемоније, у правој апотеози сатанизма, огромни, зелени змај (Сатана из Библије) се уздигао изнад присутних и посматрао свет над којим господари“ (M. Vidojević, Dosije Omega, 389). На затварању Игара у Атланти 1996. године над стадионом је летео УФО, а затим се на његовим врху појавио један „ванземаљац“. Такође и у промотивном филму новог стадиона за 2012. све врви од УФО летелица (= треће око) и робота који се крећу улицама Лондона. Могуће је да ће управо ванземљци (=демони), као некада три мага са истока, доћи да се поклоне новом месији, донети му поклоне и објавити га читавом свету као спасиоца, миротворца и владара. У многим контактима ванземаљци најављују да ће „Врховни господар хијерахије“ поново интервенисати како би повео човечанство ка вишем облику свести. „Они ће изабрати људску особу и обдарити га надљудским моћима и знањем. Овај човек ће нас водити ка светској влади и светском миру“ (D. Lewis, UFO: End Time Delusion, 46).

И на крају један детаљ, који може, међутим, бити од посебне важности. Наиме, у време античких олимпијских игара сви ратови су у древној Грчкој престајали, проглашавањем „светог примирја“. Није искључено да ће се месија ради тога и појавити да би читавом људском роду донео „свето примирје“, тј. престанак рата који би могао да се пре ОИ 2012. г. разбукта у читавом свету. На ово упућује детаљ из масонском символиком богатог филма Матрикс. Наиме, ако имамо на уму да је Холивуд и створен зато да би преко филмова припремао јавно мнење за будуће вештачки изазване догађаје, односно, слање тајних порука, онда податак да је Сион последњи људски град на Земљи, после катаклизмичног нуклеарног рата између људи и интелигентних машина, јесте својеврсна порука о могућем посттрећесветскоратовском развоју човечанства, са месијом (Thomas Neo Anderson = „нови Син човечији“), објављеним на последњој оази живота на Земљи – на Сиону, на Олимпијском стадиону, Храму сунца, 2012. године у Лондону.

+ + +

Према окултистима сваких 2000 година земља улази у нови еон, ново доба, које одређује нови зодијачки знак на небу, стварање нове енергетске чакре и објава новог месије, новог учитеља, новог „христа“ на земљи. Тако је у доба бика енергетско средиште било на Тибету, у доба овна у Сумеру, а у доба рибе у Палестини, са Исусом као Христом. Избор Енглеске за средиште планетарне чакре у доба водолије, на чијем почетку управо стојимо, извршен је доласком Јосифа из Ариматеје, „сејањем семена“ које сада ниче. „Следеће“ доба јарца имаће за средиште Бразил.

Несумњиво ће се почетак новог доба водолије и објава новог учетеља, новог месије, новог христа, догодити 2012. године. Пре свега, то је година сунчаног максимума, циклус јако битан за илуминате. У години сунчаног максимума Џорџ Буш старији је објавио почетак стварања НСП (11. 09. 1990.); након 11 година (циклус сунчаног максимума) срушене су Куле близнакиње у Њујорку (11. 09. 2001.). Избор су одредиле још и две, за илуминате такође јако значајне астрономске појаве: прелазак Венере преко Сунца (06. 06.), задњи у овом веку (следећи је 2140), и долазак Сунчевог система у средиште галаксије Млечни пут. „Венера, планета љубави, такође је позната под једним старијим именом, као Луцифер – Светлоносац, Јутарња и Вечерња звезда, који је на земљу донео светлост знања, али је од стране Римске цркве демонизован као – ђаво. Јутарња звезда се такође односи на Јована Крститеља, као на пророка који је објављивао долазак Христа Исуса, на сличан начин као што Венера излази сваког дана, као знак долазеће зоре. Заправо, лик Христа као Светлоносца који поучава о љубави у животу, јесте изворна слика митског Луцифера Венере, који је донео знање љубави и светлост земљи и човечанству… Доласком ова два транзита Венере [2004. и 2012.] може се видети да је Други Христов долазак пред нама…“ (Avalonrising04.pdf).

Прелазак Венере преко Сунца 06. 06. најављује, дакле, оно што ће се догодити приликом поравнања Сунчаног система са осом (центром) Млечне галаксије, 21. 12. 2012. Окултисти полазе од веровања Маја да је галактички центар повезан са „доласком краља“, и догађај који следи тумаче овако: „Космички центар је центар Галаксије, и поистовећује се са средишњим проширењем – материцом мајке Млечни пут, према којој се „краљ сунце“ креће. Ово напредовање открива спору краљеву поворку ка коначном устоличењу у срцу времена и простора. Али ради краљевства у локалном простор-времену, он врши уводно визионарско путовање у срце неба, да би био миропомазан и да би му се дала моћ владања и свештено знање“ (http://www.atlantis2012.eu/index.php?op ... Itemid=112).

Према томе: прелазак Венере преко Сунца 06. 06., ХХХ Олимпијске игре у Лондону 27. 07. – 12. 08. (недеља), и васкрс „краља сунца“ у материци Галаксије 21. 12. 20012., у 11:11, - у години сунчаног маскимума - су међусобно повезани. Први најављује друга два; други најављује, могуће је и предизображава трећи, а трећи у читавом космосу објављује почетак Новог Доба Водолије и, наравно, новог месију, учитеља, лажног христа – антихриста, који ће, велика је вероватноћа, постати принц Вилијам.

Да би „спаситељ“ дошао, човечанство, међутим, мора бити доведено у стање да вапи за спасењем. Венера је богиња љубави, али и рата…