Једном је духовно чадо оца Сампсона, млада девојка, причала како је Баћушка исповедао.

  „Често сам долазила код баћушке на исповест и обично сам била изненађена тиме што је у Баћушке Сампсона лице увек сијало. После исповести обично будеш обновљен, радостан, сијаш. Али, после неког времена, после исповести нисам добијала те радости и одлазила сам необновљена, с неким бременом у души, смућена.

Лице Баћушке у почетку је, као и раније, сијало али при крају сам почела примећивати да је оно почело некако да сиви и покрива се борама. Била сам у недоумици, зашто се то дешава? А како сам се ја исповедала?

Уствари, ја сам говорила само своје грехове, али никада нисам исповедала помисли, које су заправо много запрљале моју душу - помисли фантазирања, маште, уобразиље: на пример као да сам ја најбоља плесачица и мени сви завиде (у то време ја, у ствари, никада нисам ни плесала), или да сам ја некаква позната певачица, која покорава сва срца (у то време када ја сама никада нисам ни певала): или сам уображавала да сам ја - некаква лепотица, на коју сви обраћају посебну пажњу, занесени мојом лепотом (непознати момак је погледао у мене и ја сам одмах помислила да се он заљубио у мене), и друге сличне помисли.

И онда једном видим себе у сну - видим, да сам потпуно црна, као црнкиња. И почела сам расуђивати о себи:  зашто сам тако црна, на крају крајева, нисам се ни сунчала! Како сам непријатна, како сам страшна!

После тог сна дошла сам код Баћушке на исповест. Он пита: "Шта има ново, како си? Како се осећаш?"

Одговорила сам: "Као и обично, само што  сам видела себе лоше, у сну!" и испричала Баћушки свој сан. Отац Сампсон је на то одговорио: "Састругаћемо, чистићемо, обнављаћемо". За време те исповести он ми је рекао: "Зашто се заносити таквим мислима - самохваљења, фантазирања, нечистим помислима са представама? Следећи пут доћи ћеш код мене на исповест и кајаћеш се за све - и за грехове, и за помисли!"

За исповест сам се спремала веома детаљно, припремила сам списак и за грехове, и за помисли, и за рђаве намере, и за жеље. И за време исповести сам често загледала Баћушкино лице: да ли ће потамнети или не, али до краја исповети лице Баћушке је било чисто, светло, блиставо.

После исповести баћушка ме питао: "Па, како си расположена? Како се сада осећаш?" "Веома добро! Сада ми је тако лако!" Баћушка ми је објаснио: "Не само грех учињени, него чак и најмања помисао греховна запрља наше срце и тело, и треба исповедати све - и грехове, и помисли, и жеље. Због тога си и видела себе црну, као црнкињу, страшном и наказном".

Растајући се, Баћушка ми је рекао: "Бој се да не западнеш у око лошим људима".

+ + +

Ако је у некога од духовних чада Баћушке и био греховни живот, то је он захтевао да они пред исповест саберу све своје грехове - од детињства, све којих се сећају. И ишла је ошта исповест код Баћушке.

После такве исповести човек се посебно обнављао, у њему се покретала духовна ревност.

+ + +

После исповести Баћушка је обично седао за сто да пије чај. Уздишући, говорио је: "Како сам се уморио!"

- Колико само времена ми вама узимамо, да вам не остаје ни минут одмора. Како да се не уморите! - одговарају духовна чада.

- Не! Господ мени шаље снаге за то.

- Баћушка, онда ми вама износимо толико грехова, да се чак представити не може!

- Од тога се не умарам зато што кроз мене све то пролази! Господ сам узима све наше грехове, ја сам - само сведок.

- Од чега се онда умарате?

- Размишљам: "Да ли сам добро рекао човеку? Одговара ли то његовом духовном, психичком устројству, његовом физичком стању у том тренутку. Ето за то се ја и бринем.

Приредио за „Борбу за веру“: Д.В.

Коментар приређивача:

У поплави литературе за успех, напредовање, тзв. "коучинг", психологију успеха итд. често се, као један од алата достизања циљева наводи "визуелизација" односно стварање представа какви желимо да будемо, чему тежимо. На пример, замишљамо себе као да смо постигли жељену фигуру, затим да смо богати тј. да имамо одређени износ новца, да возимо кола одређене марке итд. Негде се чак препоручује да се на слику извајаног тела стави слика наше главе (као једноставна фотомонтажа) и онда се стави на сто да нас подсећа какви треба да будемо када постигнемо циљ. Из текста о старцу Сампсону (и осталим текстовима светоотачког предања) се јасно говори колико су сличне представе и помисли опасне и да се морају исповедати. У нашем светом предању се говори и да је стварање представа приликом молитве опасно а камоли стварање представа о овоземаљском успеху. Толико је духовно поимање света различито од популарне психологије и на ове ствари треба обратити пажњу. Књига о успеху, последњих година, је издат велики број и поред сасвим коректних савета о самодисциплини, организовању времена, упорности при достизању циљева итд. има техника и савета који у потпуној супротности са православним учењем и духовношћу и на то треба упозоравати.