Евија је горела зато што су њене светиње оскрнавили украјински расколници

Расколници, представљајући се као свештеници, посетили су и манастир Светог Давида. Игуман манастира Гаврило такође је примио ове „прерушене“ и срдачно их дочекао у манастиру!

Две године касније, Северна Евија је изгорела до темеља. У исто време, село Прокопион је спасено великим чудом.

Малобројни житељи села са два преостала свештеника носили су чудотворне иконе Светог Јована Руса и Светих Равноапостолних царева Константина и Јелене скупа са многим светим моштима. И чудо се догодило! Неколико сати касније, над Прокопионом се појавио облак из којег је почела јака киша. У року од пола сата, ватра која је претила селу је угашена.

______________________________

 ПРЕПОРУЧУЈЕМО:

У пожарима у Грчкој догодила се три чуда!

_______________________________

Преживео је и манастир Светог Давида, који личи на прелепу оазу усред огромног подручја спаљене земље, упркос чињеници да је ватра буквално дошла до њених врата.

Такође је вредно напоменути да када су расколници упали у Евију и друге манастире Грчке да би ове сусрете искористили као оружје против наше украјинске браће у Христу, нисмо чули никакве примедбе од митрополита Халкиде и од игумана свете обитељи Светог Давида. Дозволили су расколницима да се понашају на тај начин. Као и многи други, крили су се у својим јазбинама. И данас чујемо како узвикују о „чуду“ у спаљеној Евији, а истовремено не траже опроштај за своју погрешну позицију ни од Бога ни од људи. Судећи по свему, они не верују у духовне законе ...

Постају позната и друга чуда из подручја Грчке, преданих огњу. Црква Свете Тројице на језеру  Маратон остала је нетакнута након великог пожара.

И мала црква Свете Марине у Атидни (општина Оропос) није оштећена пламеном.

Свеци не само да нам просто говоре, већ гласно вичу да су овде, поред нас, тако да сви верујемо у њих. Након толико богохулстава које смо починили, они стрпљиво и великодушно чекају да пустимо чудо и веру у свој живот како бисмо били спашени од пакленог пламена који нам се све више приближава из дана у дан.

Својим духовним мачем Свеци заустављају ширење ватреног торнада и штите своје Куће - храмове освећене у њихову част. А ми настављамо да надевамо срамне маске како се не бисмо заразили неким ушљивим вирусом у тим светим обитељима у којима обитавају њихове свете мошти!

Чак и када у литији носимо свете иконе и мошти (тражећи од њих спас), ми надевамо маске - њушке, овај симбол неверства и ропства, и понашамо се као ментално болесни са подељеном личношћу и као безбожници.

Колико смо пута сви ми на овај или онај начин пројавили своје бешчашће на овим светим местима? И на крају нас је наше неверовање истерало из храмова. Оно је од нас оставило само сенку и учинило правим робовима.

 „Вера твоја спасе те“ (Лука 8:48). Наши Светитељи нас подсећају на ово у свакој прилици. Икона Богородице у Вирони непрестано рони сузе. Сви нас позивају на повратак и покајање. Пронађимо у тами своје душе драгоцени бисер вере да бисмо се спасили и ослободили угњетавања мрачних сила.

Одговорност црквених вођа је веома велика. А ако узмете у обзир оно што су учили и оно што чему настављају да уче, онда је то једноставно огромна разлика. Мораћемо да прођемо кроз долину бола, јер чак и видећи сва ова чуда, они нам не дају добар пример и не кају се за оно што су учинили. Ако не гледате на њихове речи, већ на њихова дела, многе од њих не треба сматрати „верским“ вођама, већ вођама добротворних фондација.

Грчка је предата огњу, а нечастиви настављају да скрнаве олтаре. Поставља се питање за митрополита невпактскога: да ли треба да покажемо послушност онима који се покоравају ђаволу, а не Христу? Није ли о њима сам Христос рекао: „окамењени... тврдоврати, људи необрезаног срца“? И на кога треба да односи реч "непокајани", Ваше Преосвештенство? Свет се распада, а ви затворате очи пред тим.

Светитељи сасвим јасно данас говоре са нама кроз своја чуда и позивају нас да се обучемо Православну Веру како бисмо превазишли све недаће које нас сналазе. Они виде "духовну сушу" и сами су усмерили своје стадо. А блебетави екуменисти, који наступају по свим каналима и где год је то могуће, да би дали „важне“ изјаве, скривајући се иза Православља, саветују нас да се наоружамо дволичношћу и дипломатијом како бисмо се што удобније снашли у овом свету. Кога од њих ми да слушамо? Ко од њих нама говори Истину? Ко нас чува у Цркви, Ваше Преосвештенство, и ко нас шаље у пакао?

Сви ови пожари су веома промислитељски. Невоље лече болести душе, помажу да се човек ослободи лицемерја. Имали смо сјајну прилику да преиспитамо свој живот. Нанесите ужарено гвожђе на своје срце са чиревима да изгори сва трулеж и прљавштина из њега. Да свој живот предате нашем Господу Исусу Христу, како би га Он усмерио куда је Њему угодно. Очистимо се и очистимо место у коме живимо.

О томе је говорио протопрезвитер Георгје Металинос (а његове речи су ми се заувек урезане у сећање): „Грчка неће опстати без Православља. Без њега она ће се угасити." Када сам гледао видео снимак цркве Свете Марине у Атидни, пред мене су се у стварном животу, на јави, појавиле речи блаженопочившег оца Георгија.

Усред спаљене, поцрнеле и уништене шуме стоји црква Свете Марине, потпуно нетакнута...

А поред ње вијори се  наша грчка застава са белим крстом.

Тако је то, сада нам је потребан само Христос и ништа друго. То нам говоре Свеци, како у прошлости тако и сада. Свети Козма Етолски поучавао је своју духовну децу: „Нека нам се све узме, чак и пепео са огњишта, главно је да сачувамо своју Веру. Тада можемо наставити да живимо као да се ништа није догодило, као да нам ништа није одузето “.

Екуменисти нам говоре управо супротно од онога што су нас Свеци непрестано учили вековима. Екуменистички лидери стално нас саветују да одустанемо од вере и пристанемо на свако њено изобличење како бисмо сачували остало, овоземаљско: погодност, новац и славу - пролазну и привремену.

Поставља се питање: кога ћемо следити?

ПОМОЗИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

НЕКА БИ ВАМ ГОСПОД УЗВРАТИО ИЗОБИЉЕМ СВОЈИХ ДАРОВА! 

      Извор: https://tasthyras.wordpress.com/

       Преузето са: «Трость Скорописца»

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"