ПРАВОСЛАВНА ПОРОДИЦА
 

О стицању љубави.  Када човек живи у браку целомудреним, чистим животом, то је пут стицања благодати и пут узрастања у љубави.

- Народна мудрост каже: "отрпите - заволећете" ("стерпитсја - сљубитсја"). Али, како је могуће ступити у брак без љубави?

- Пуноћу љубави човек стиче (задобија) током целог живота. То је дар Божји који се даје по благодати. Да би се достигла таква љубав, треба стицати благодат и чувати је. И када човек живи у браку целомудреним, чистим животом то је пут стицања благодати и пут узрастања у љубави. Наравно, такви бракови у којима су супружници супротстављени, нису нормални. Али и ватрена страст је такође ненормална и неморална; страст пролази, а оно што остане када страст прође представља основу за породични живот. Зато се треба благонаклоно односити једно према другоме, јер је то обострани интерес, а пожељан је и сличан ниво образовања и социјалног положаја. Пожељно је и да не буде велика разлика у годинама (узрасту). А до љубави треба доћи, треба је заслужити. И тада, кроз 10- 15 година муж ће погледати на жену, а жена на мужа и он ће помислити: "Каква срећа што сам се баш са њом оженио", а она: "Каква срећа што сам се баш за њега удала". Такво схватање, да је човек кога смо изабрали једини за нас и да не можемо за себе ни замислити другог човека, и јесте љубав. Али она долази тек када лађа породичног живота преброди многе буре и упркос свему остане сачувана.

- Љубав и страст нису исто?

- Страст више од свега заслепи човека. Заслепљен страшћу, човек јако идеализује објекат свога поклоњења, а када страст утихне, почиње сагледавати: "Како сам могао тако обожавати?!" Запажа се велико разочарање. Зато не треба никада журити. Потребно је дружити се, упознати једно друго.

Породични живот је ношење крста. У њему је много радости, али и много потешкоћа. И човек треба да поступа разумно, треба да буде реалиста. Не треба у породичном животу, као на лутрији, играти: имаш среће - немаш среће. То је веома озбиљан корак, реч је о вечном животу, о спасењу. Кроз породицу је могуће спасти се, а могуће је и погинути. Плотска наслада брзо прође, а духовни савез је вечни савез. Ето о чему треба размишљати.

- Неки сматрају да је могуће опчинити вољенога обраћајући се за помоћ "врачарама".

- Незаштићеног човека, не православног, не чуваног Богом, могуће је уз помоћ бајања, уз помоћ враџбина натерати да поступи онако како не жели. На вољенога на такав начин нипошто не треба утицати. Можда ћете у том случају и живети заједно, али у њему нико неће бити срећан. Можемо замишљати да смо срећни, али у основи таквог савеза лежи интерес, гордост (користољубље). Човек добије своје. Постоји код гордих људи жеља да по сваку цену добију своје. Али, нису сва средства добра. Чистој љубави су својствени одговорност и слобода.

При врачању ти излажеш опасности вољену особу и њену душу предајеш демонским силама, и сам ступаш у контакт са њима. Од самог почетка је изгубљен Божанствени савез какав и треба да буде породица. Такав савез је уместо благодати Божије обједињен демонским силама које ће људе само мучити, доводити до очајања, терати их у гроб.

+++

О породичној јерархији.  Муж се боји Бога, жена се боји мужа, а деца поштују своје родитеље.

- Како се муж спасава својом женом, а жена мужем?

- У целом свету постоји јерархија (поредак), и муж се може спасти женом својом, ако жена зна своје место. Она треба да буде смирење самог мужевљевог смирења. На тај начин се и она спасава, тиме се и муж спасава јер га жена просто принуђава да буде глава породице, чак и онда када, по својој немоћи он покушава да се одрекне тога. Породица постоји све док је муж глава породице, а "жена да се боји мужа својега". Данас је веома много енергичних, пословних жена, које почињу да руководе породицом, да командују породицом, и ми видимо како се, у већини случајева то тужно завршава: муж или пада у искушења - почиње пити, блудничити, или једноставно напушта породицу.

 Јерархијско устројство породице заповеђено је Богом. Муж у породици може бити само глава и пре свега он сам то треба да схвати. Издржавање и чување породице су његове превасходне обавезе. Ако он није глава, то чак и не увиђајући (не схватајући) зашто, почиње се мучити, и не налази себи места. Жена такође почиње испољавати своју природу (палу).

У чувању јерархије, у којој је жена дужна да буде иза мужа као иза чврсте стене, а муж у кући са женом као у рају, и састоји се спасење једно кроз друго. Ми извршавамо своје обавезе у породици и сведочимо о томе помажући такође и ближњему да заузме своје место. И наравно, дужни смо да се молимо једно за друго.

- Шта значи: "жена да се боји мужа" (Еф. 5, 33)

- То значи, да се боји да га не ожалости, да га не увреди, да не наруши његову љубав. Волети значи чувати вољенога и бојати се нешто не погрешити у своме односу према њему.

- А да ли муж треба да се боји своје жене?

- Он треба да се боји Бога и при том да "љуби своју жену као самога себе" (Еф. 5, 33). У томе се и састоји јерархија, да се муж боји Бога, да се жена боји мужа, а да деца поштују своје родитеље. Деца се спасавају кроз поштовање родитеља, жена кроз послушање мужу, а муж кроз послушање Богу. То је такође посебан крст који ми не можемо бирати. Не желе сви мужеви да буду глава породице али макар невољно треба да буду, не желе све жене да се смире, али ипак треба да се смире, зато што проналажење заједничког правилног понашања у породици и односа према Богу представља извршавање воље Његове.

+++

Из посланице Апостола Павла:

1. Коринћанима

7 О браку и безбрачности.

1.   А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата жене.

2.  Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа.

3.  Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.

4. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.

           5.Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.

6.  Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест.

7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.

8.  А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи упаљивати се.

10. А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја;

11. Ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.

12. А осталима говорим ја, а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.

13. И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.

14. Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.

15. Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.

16. Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?

17. Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.

18. Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.

19. Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.

20. Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.

21. Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.

22. Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.

23. Купљени сте скупо, не будите робови људима.

24. Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.

25. А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.

26. Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.

27. Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.

28. А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.

29. А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;

30. И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;

31. И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.

32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

33. А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.

34. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.

35. А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.

36. Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.

37. А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.

38. Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.

39. Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

40. Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.