У јавности се дуже време, било друштвеним било црквеним поводима, појављује јеромонах Методије са титулом архимандрита — игумана манастира Хиландара. Јеромонах Методије је репрезентован као игуман и на Светој Гори. Према традицији братских односа, игумани Ватопеда и Хиландара се посећују на дан славе манастира. Није познато да је јеромонах Методије носио икону Пресвете Богородице Тројеручице на Благовести у Ватопед. Појављивао се лично као игуман Хиландара.

Према Хиландарском типику Светог архиепископа Саве, као и према Типику Светог архиепископа Василија Великог који се користи у Хиландару скоро три деценије, дозвољено је да у Хиландару буде само један игуман а не два игумана. Поглавља у овим типицима су врло оштро и изричито написана (о чему је смо јуче писали овде: - нап. „Борба за веру).

Пресвета Богородица је Својом одлуком игуманија манастира Хиландара скоро пет векова преко Своје иконе Тројеручице, коју је лично поставила у игумански трон. Пресвета Богородица није до сада ниједном порекла да не жели да више буде игуманија. Јеромонах Методије има у Хиландару чин проигумана, који је највиши после игуманског чина. Такав је одувек био поредак у Хиландару. Да не поседује игумански чин говори и чињеница да није интронизован у игумански трон, не седи на Литургији у игуманском трону и не даје благослове монасима као игуман. Његов чин је искључиво проигумански. 

Сматрам да је српском народу велика част да је Пресвета Богородица игуманија у Хиландару. Због воље Пресвете Богородице Хиландар и Ђунис су признати међу највећим светињама у православном свету. Апелујем на институције и црквене власти да не збуњују јавност нетачним информацијама. Неопходно је да се приликом појављивања јеромонаха Методија истакне да је проигуман. 

Прећутно или отворено негирање личног присуства Пресвете Богородице у Њеној икони Тројеручици у манастиру Хиландару је иконоборство. Како сведочи Седми васељенски сабор: „част која се указује лику преноси се на Прволик и онај ко се клања икони клања се ипостаси на њој насликаној“. Светитељи су нествореним Божијим енергијама реално, а не алегоријски присутни на иконама. Алегоријско схватање Иконе је последица недостатка вере и може довести до тога да се и Васкрсење и друге Тајне Цркве схватају алегоријски, а не као чињенице. Овакво иконоборство се испољило према најпоштованијој чудотворној Икони Пресвете Богородице у највећој српској светињи — манастиру Хиландару. То је најгрубље игнорисање и кршење воље Мајке Бога нашега, часније од херувима и несравњиво славније од серафима. 

Свети оци су иконоборство називали свејерес, јер је укључивало све јереси које су осуђене на васељенским саборима. 

Стефан Вујчић 

дипл. иконописац Академије СПЦ 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.

Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!