То је још једно зло које доноси телевизија - подучавање људи особинама злих духова! И то се већ дешава јер на човека са свих страна већ гледају монструми. Њих данас називају ванземаљцима, и још којекако, али су то - зли духови. Доћиће време када ће се они слободно јављати људима, служећи антихристу и његовим присталицама. Како ће тешко тада бити борити се с њима!... У Светом Писму се каже да ће владавина антихриста трајати тачно три и по године. Чини се да ће и у току те три године „једва једна верујућа душа остати“ таква ће бити страшна борба, и толико ће људи лоше бити припремљени за њу.

+ + +

„Оче Антоније, - упитао сам, - а хоће ли бити рата?!“

Старац се горко осмехнуо: „О, роде неверни, докле ћу бити с вама?!“, да ли схваташ то оче? О чему ја све време причам оче Александре?! Па рат се води од стварања света и трајаће све до Другог Доласка Христа - Искупитеља! Да ли ће људи водити рат или неће то није ни важно - тачније, то је само последица а не и узрок. Узрок је у духовности, у настројењу духа. Погледај, Константинопољ је био под блокадом од стране многобожаца, ваших и мојих предака - Словена. Али и у блокади, се и поред свих греховних падова сачувала свест, схаватње, назови то како хоћеш, да су управо греси узрок свих невоља. Бог је с нама док смо ми са Њим. Када су Грци одбацили грех, и прибегли посту и молитви, Господ је пројавио такво чудо, када је од испирања ризе Мајке Божије у мору почела бура и бродови многобожаца су просто били разбацивани у стране. Колико су дивна дела Господња потврђује и чињеница да је после тог чуда велики број Словена примио Крштење. Ево шта је рат: сваки човек треба да води борбу са својим гресима. А од успеха те борбе на духовном попришту зависиће и успеси у земаљском животу.

Последња су времена. Чим Јеванђелисти почну да говоре о њима, одмах се губи рекао бих необична детаљност приповедања. Погледај како је Свето Писмо препуно ситних детаља, како у Њему постоји тачност излагања и све је јасно јер су га писали људи који су били вођени Духом Светим. Сасвим је друга ствар када се говори о времену пред Други Христов Долазак. О чему пишу Јеванђелисти? Они говоре о духовном сиромаштву људи. То се већ тешко може сматрати сиромаштвом, то је нека сатанизација човечанства. Јер су они, пали духови, носиоци свих порока: гордости, пијанства, блуда, среброљубља, властољубља, безбожности. И као последица тога се јављају - катастрофе на земљи као што су земљотреси, страшне небеске појаве, никад пре виђене болести, ратови и слично. Управо ће нестајање духовности довести до погибије свега земаљског. Сам Спаситељ је рекао да дан и час краја времена не зна нико сем Оца; треба стражити да не будете затечени као лош домаћин кога су лопови покрали. У Писму чак нема ни наговештаја неког одређеног рока или дана који се могу избројати.

Али човек се увек труди да проникне путеве Господње, и колико је само било покушаја да се одреди година у којој ће се све завршити али је све остајало безуспешно. Наступање тог краја ће бити неочекивано то јест изненада. И ту као да се појављује нека противуречност - Јеванђеље ће се свуда проповедати, и ми знамо да је то један од знакова краја света, а звук Архангелске трубе је - неочекиван. Али ту немамо чему да се чудимо јер нема никакве противуречности. Ево Јевреји су хиљаде година чекали долазак Месије у свет, изучавали су и Завет, и пророчанства, и Спаситељ је дошао и у људским пребивалиштима се није нашло места за Богомладенца!

Затим ће они први чути Свету Благовест из уста Самог Бога, и шта - биће „осана“, а потом кроз неколико дана, - „распни, распни Га!“ Та Благовест је нарушавала њихов мир, и уобичајени начин живота. Људско учење, и учење стараца им је било једноставније и доступније и њега су и следили. Они и дан данас живе по њему очекујући долазак месије, као цара царева, који ће јеврејски народ учинити владарем над целим човечанством. И дочекаће - антихриста.

Такође и данас, сви ће чути Јеванђељске речи, тачније слушаће их, али их неће чути. Неће чути учење Цркве, Ковчега спасења последњег времена, већ ће следовати за људским учењима, одбацивши истину, опијени баснама како је Апостол и предвидео. Црквено Учење им не прија, јер не одговара већ уобичајеном начину њховог живота заснованог на угађању својим похотама. А Цркву, која им је дала Свето Писмо, ће незамисливо ружити и хулити. И греси недостојних служитеља ће бити приписивани Црквеним пороцима. Смета им Црква. Јер је Црква сасуд испуњен Духом Светим, а Он је - Дух Обличитељ! Обличитељ свету и света. Али не тог света који је Бог створио, света првобитне чистоте природе и духа, већ света загађеног грехом. Света исквареног похотом, света који умире и који тежи да многи људи постану саучесници његове погибије, чији је резултат погибија њихових душа.

Као што вртлог после потопа брода захвата и оне најситиније његове делове, тако ће и данас погибија света, као област под влашћу духова злобе поднебесне, захватити многе, многе животе. Међутим, овде постоји и суштинска разлика - ти животи су се већ раније предали греху и његовом оцу - ђаволу. Нисам још видео човека који је имао жељу да се спасе, и који је ишао тим путем спасења, а да није достигао по својој мери тихо пристаниште. А то пристаниште је једно - Хирстос! То је то тихо пристаниште. Тешкоће и мучења имају само они којима је земаљски живот све што постоји. Земаљски живот је само блесак непостојећег, па чак и ако кажемо нечег постојећег, али веома краткотрајног. Чини ми се да сам о смрти већ причао и да не понављам, али суштина је у свему овоме!

Смрт је највећа реалност свега земаљског!

И опет постављају питање како то да Господ Бог - истински Постојећи, одређује смрт то јест непостојање, као највећу реалност у створеном свету. Али смрт је - одбацивање Постојећег, одбацивање Божијег Промисла, то је смрт, то је непостојање. Господ није створио смрт, јер је немогуће да Живот створи смрт, да Љубав рађа зло. Смрт је управо у неприхватању Живота, у делима супротним делима Љубави, јер Бог је Љубав како је рекао Апостол. И зато смрт, ад са његовим вечниим мукама и зло нису природне појаве, то јест нешто што је својствено свету који је Бог створио, иначе би морали да говоримо о томе да је Творац - Творац и добра и зла. Не, зло је супротност љубави, ад је супротност Рају, његов антипод, а смрт је сагласно томе супротност животу, то јест дело против живота! Шта је то „сатана“? Противник! Свако противљење Божанском поретку и јесте сатанизам, па самим тим и смрт и мучење, јер су благодат и живот само у Богу.

И онај последњи који гура људске душе у погибију нема неко посебно име, јер би за зло то било просто превише и немогуће, и зато је он - антихрист, анти Христос, сатана Христу. Сва његова дејства су с једне стране усмерена на подражавање Христу, а то је пре свега и привлачење људи да иду за њим добровољно, без присиле, иако ће и у овоме бити присутно „анти“. С друге стране то је апсолутна супротност Христовом путу. Христов пут је крсни пут на земљи, и сладосни, венценосни на Небу, у обитељима Цара Славе. Антихристов пут је смрадни пут који није сладак ни на земљи, а његов крај је у -аду! Тиме је све речено, а свако бира оно што жели. Али многи људи ће зажелети да буду заведени његовим лажним чудима. Не антихрист, већ сами људи, који се сагласе да приме на себе сатанин знак, знак богоборства, они ће издавати оне који га нису примили, и слати верне на мучења. Први хришћани су били јавно мучени, на разним скуповима. Страшне ће бити муке исповедника последњих времена, и биће тајно мучени од људи који их окружују. Чиниће их људи који су поучени духовима злобе.

То је још једно зло које доноси телевизија - подучавање људи особинама злих духова! И то се већ дешава јер на човека са свих страна већ гледају монструми. Њих данас називају ванземаљцима, и још којекако, али су то - зли духови. Доћиће време када ће се они слободно јављати људима, служећи антихристу и његовим присталицама. Како ће тешко тада бити борити се с њима!

И поред свега тога ће владати још и глад. Глад ће бити двојака - глад за храном, и најважнија духовна глад. Биће неколико неплодних година, суша, које ће довести до страшне глади. Али ни то није главни узрок, јер су се људи навикли да једу знатно знатно више него што им је потребно за одржавање живота. Преп. Марији Египатској је било довољно неколико зрна и капи росе да би живела и издржала пустињску жегу. Преп. Серафим Саровски Чудотворац се хранио травом и сваки дан се бавио тешким физичким радом. Они су били испуњени благодаћу. И зар само они?! Одбацивши трулежно, они су се сједињавали са Животом, и чак су и њихова тела остала нетрулежна насупрот закона смрти, који је грехом унешен у природу. С људима последњих времена се дешава супротно - један од њихових идола је - храна. Они не једу тада када им се једе, већ једу зато што имају. Зна ли савремени човек уопште за прави осећај глади? Тешко, јер да зна не би му требало толико различитих специјалитета, сосова и рецепата за спремање одређених јела, јер је сво њихово назначење - жеља да се поједе оно што је спремљено. Онај човек коме је храна заиста потребна само ради одржавања снаге не жели све то - њему су довољни и корица хлеба и гутљај обичне воде.

А шта је са опијајућим напицима, који слабе осећај ситости? Све то је - понављање паганских оргија. Али ми заборављамо да је смрт ту, ми смо јој верни и постајемо њени таоци. Тренутно се дешава товљење човечанства, управо товљење. Јер као што сељак тови стоку и живину, коју жели да закоље, тако се и човечанство спрема за смрт а то пре свега духовну. Разлика је само у томе што животиња нема слободну вољу и разум, а човек нарушава природне законе избором појединаца. Али човек има и слободну вољу, и разум, њега нико ни на шта не може да принуди, и све је на добровољној бази. Ово је Живот, а ово је -смрт. Ово је Црква-Истина, које представља Тело Христово, и која је испуњена Духом Светим, а ово је - пир смрти, свелукави закони и светске саблазни. Свако од нас добровољно бира оно што жели.

Многи ће се са тугом и кајањем сећати данашњег дана на Страшном Суду, јер га нису користили за стицање Духа Светога. Нису се одазвали на позиве Цркве да се напајају рекама живе воде благодати Божије. Нису желели да се навикну на пост и на молитву, на добра дела и духовно делање. Тежили су смрти и смрт ће и добити. Зато је и речено да се неће оправдати нико жив, јер то неће бити Суд по људском схватању - тужилац, адвокат, последња реч оптуженог, не тога неће бити. Човека ће осудити или оправдати сама његова дела и мисли. И ко је шта изабрао у овој долини туге и туђиновања, чему је тежио и шта је желео, то ће и добити. Они који су изабрали Живот - ће добити вечни живот и блаженство, а коме је била слађа смрт - ад са његовим вечним мукама. И према учењу Светих Отаца, главно мучење није вечни огањ, већ одсуство Бога! Данас ми, желели то или не желели, имамо као подршку Његову Промисао, и напајамо се на овај или онај начин Његовом Благодаћу, иако је при стварању света изговорена Реч биљакама и животињама, самом човеку и самом свету. Свет не би могао да постоји ниједног тренутка без Божијег Промисла. Ова времена су последња и због тога што су дела људи, који су заведени ђаволским обманама, усмерена на одбацивање Промисла. И ту постаје јасно колико је данас важно стицање Светог Духа, и колико је само у томе залог спасења. У Светом Писму се каже да ће владавина антихриста трајати тачно три и по године. Чини се да ће и у току те три године „једва једна верујућа душа остати“ таква ће бити страшна борба, и толико ће људи лоше бити припремљени за њу. Не стражимо, раслабљени смо и све одлажемо за касније. Касније ћу постити, касније ћу се молити, касније ћу бити ревносан у примању Светих Тајни, касније ћу радити на смирењу, касније ћу чинити добра дела. Али зато сада желим обилну исхрану, стан - сваке минуте, а и аутомобил је веома пожељан. А свет ће нестати као прах, и показаће се да смо голи као миш.

Антихрист ће доћи као избавитељ од социјалних невоља, иако ће оне управо због тога и настати. Адски пород ће имати неометану силу и власт. Људи који се спремају за његов долазак већ сада држе у својим рукама основна земаљска блага. Обмана данашњег благостања ће нестати брже од пролетњих вода. Сетимо се само једног припреме, поновљене пробе, спроведене са људима у Совјетском Савезу - у току једне ноћи су сви који су вреовали банкама постали сиромашни. Годинама су скупљали, неко за живот, неко због здравља, и то целог живота а показало се да је у питању обмана.

Сада ће бити горе јер ће цео свет бити на удару. Све ће бити спровођено преко државе, тако да са њом треба имати што је могуће мање контаката. То је залог као и неприхватање кодова. Никакве банке и кредити не долазе у обзир јер је све то контролисано једном руком и једном главом. У ствари показаће се да та рука и није рука, већ шапа са канџама, и да глава није обична глава, већ глава са роговима. На њој ће уместо лица бити искежена зверска њушка. Зашто они све сада упућују на банке и ради плате и ради пензија? Све веома брзо гоне у један део стаје. Људи ће се веома зачудити када се покаже да ће и последња копејка у њиховом новчанику бити узета, како се то на Западу већ и ради.

Али, авај то и неће бити последње чуђење. Сав тај темељ благостања који је изградио савремени човек, ће се показати непрекидном замком за самог себе. Клопка има опругу, натегни је и - слободан си, чак и заробљене животиње то некад успеју да ураде. Овде тога неће бити. И зли дух ће подстицати неверне или маловерне људе да подигну руку на себе. Ужасно је то што ће им држати опела када их буду сахрањивали, - написаће да су у тренутку самоубиства били у стању неурачунљивости, и ствар решена. Као да се суд таквог или било ког поретка о праштању или казни може вршити на земљи! То је нешто слично католичкој индулгенцији - купио сам и опроштено ми је. И другом несрећнику је већ мање страшно - претходног су опевали са „Светима упокој...“, и опроштено му је, а шта мени смета?! Велики број људи ће отићи у ад и поред тог опела, јер су завршили живот самоубиством, лишивши себе и најмање могућности да се боре за вечни живот, за живот у Животу. Видео сам низ гробова. Људи на земљи плачу и ридају, држе опело, а около плешу зли духови задовољни због тога колико су душа успели да погубе!

И они који остану живи ће завидети мртвима. Да, ужаси болести и рата, погибија ближњих; треба имати велику веру и уздање у Бога да би се све то издржало. Како гордељивац и среброљубац може да издржи понижење, кад је он још до јуче викао: „Ако си паметан, зашто онда ниси богат?!“ Још јуче је свуда владало самозадовољство, а данас тога нема. Антихрист ће ићи на све, и на кодове, и на „666“, и крвљу ће потписати договор са самим сатаном. Али то већ није ни потребно! И тако се трзаш, поскакујеш, и тамо видиш на врату чвор - наш је! Мостић преко те три године антихристове власти је подношење презира са смирењем. Жалац непријатељске саблазни ће бити уперен на верне. Пошто нисмо могли да их саблазнимо комфором и златом, храном и аутомобилима, покушаћемо сада под претњом смрти глађу да их саблазнимо корицом хлеба. Тешко, ој тешко ће бити сачувати душу, када ближњи и деца неће имати корицу хлеба веома дуго. Само онај који верује у Бога, и који верује Богу ће успети да не поклекне. Да ли ће антихрист дати нешто људима? Наравно да неће јер неће имати шта да им да. Он ће имати само накупљено богатство, али богатство које има вредност само у овом свету, који је ђаво организовао, али кога је ђаво и погубио ради стварања услова за зацарење лажног месије! То ће бити озлоглашени долари, као што су то у моје време били „керенки“, на метре. Злато ће се третирати као обичан метал, те људи неће имати ни шта да једу ни где да се склоне од зиме. Вредност ће имати само функционалне ствари, без којих човек не може да преживи - секире, тестере, било какав алат, једноставне гвоздене пећи.
Старац је затворио очи и опет му је канула једна суза. Чинило се да спава али су му усне опет изговарале речи молитве. Нисам знао како да поступим: грех је и да прекинем молитву, а и на лицу му се видео умор праведника.

„Оче, - неодлучно сам почео, - можда је боље да дођем сутра?“

„Мили мој оче Александре да ли знаш да је питање следеће секунде а не следећег дана?! Ех, младост, младост, све ће то назначити, све ће - решити. Мање својевољности, мање сујете, а више слушати Бога. Не треба молити испуњење сопствених жеља, већ откривање Његове Свете Воље. А сутра нећеш доћи и немој ни да се трудиш. Боље дођи за два дана, али немој одлагати долазак на дуже. С Богом, Оче!“

На улици сам тек приметио да је дан на заласку. А све је прошло као један трен! Само опраштање некако није имало исти призвук као и цео сусрет - зашто да сутра не дођем? Старац је уморан, помислио сам. Како сам био задивљен када сам сазнао новости да ујутру треба да будем код архијереја. Обична ствар, али таква подударност!

Наставиће се...

Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (4)

 Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (3)

 Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (2) 

Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света(1)