За катастрофу украјинске ененергетике оптужена Кина

„Феноменалан, фундаментални идиотизам. Овим речима и сами украјински политичари оцењују шта се сада дешава у енергетском сектору Украјине. Електране су остале без горива, а земља се уочи зиме суочава са невиђеном енергетском кризом. То је узроковано не само погрешним проценама кијевских власти, већ и акцијама Кине. На који начин?

Готово сваке године чују се изјаве да ће у Украјини наступити енергетски колапс у предстојећој грејној сезони. До сада се ова предвиђања нису обистинила: овако или онако, земља је пролазила једну зиму за другом без комуналних непогода. Овог пута, међутим, изгледи за наредних неколико месеци изгледају изузетно мрачни. Енергетска криза која се развија широм света могла би да погоди Украјину са три фронта – угља, гаса и струје.

Енергетика у хаваријском режиму

У овом тренутку, од 88 агрегата украјинских термоелектрана, само 37 функционише, рекао је први заменик председника Одбора за буџет Врховне раде Иван Крулко. Половина агрегата, објаснио је он, не ради због недостатка горива – угља. Међу електранама које су престале са радом била је Трипољска ТЕ, најмоћнија у Кијевском региону. С тим у вези, посланик је упозорио Украјинце на вероватноћу нестанка струје, укључујући и болнице.

Током протеклих неколико дана, системски оператер НЕК Укренерго је већ неколико пута слао СОС сигнале. Он је крајем октобра Комисији за државну регулацију енергетике и комуналних делатности (НКРЕКУ) рекао да већина (11-13) блокова државних термоелектрана не ради због недостатка угља.

Укренерго је 2. новембра, због недостатка капацитета у украјинском енергетском систему, био принуђен да затражи хитну помоћ од Белорусије, где, захваљујући пуштању у рад нуклеарке, нема проблема са струјом. То се догодило само неколико дана након што је председник Комитета Врховне раде за енергетику и стамбено-комуналне послове Андриј Герус рекао да украјинске компаније неће моћи да наставе да увозе струју из Русије и Белорусије. Компаније из суседних земаља, објаснио је посланик, отказале су аукције за њену продају.

Тешко је било очекивати друге акције са њихове стране, с обзиром на редовне одлуке Украјине да забрани испоруку струје из Русије и Белорусије – још једна таква забрана НКРЕКУ-а важила је од краја маја до 1. октобра. Али покушаји енергобојкота обично су се завршавали отприлике на исти начин: у тренуцима критичне несташице струје у сопственој мрежи, Украјина је морала да се окрене својим суседима, заборављајући на политичке претензије.

То се догодило и овог пута, а Украјина је морала да плати превисоке цене за хитну помоћ Белорусије у износу од 500 МВт. Максим Бужански, један од посланика председничке фракције „Слуга народа“ у Врховној ради, рекао је у свом телеграм каналу да киловат-сат белоруске струје кошта пет гривни (13,6 рубаља), док у нормалном режиму кошта 1,6 гривна. Осим тога, морали смо да затражимо помоћ за 100 МВт од другог суседа – Словачке.

Непромишљен корак у зелену будућност

Највећи играч у украјинском енергетском сектору, група ДТЕК милијардера Рината Ахметова, већ је објавила да се активно решава питање снабдевања угљем ТЕ. Већ уговорене количине угља за потребе грејне сезоне, пре свега из Пољске и САД, почетком новембра су премашиле 600 хиљада тона, а у току су преговори о додатним испорукама увозног горива. Поред тога, компанија је најавила хитно повећање сопствене производње угља.

Истовремено, према украјинским изворима, од 4. новембра у складиштима термоелектрана и термоелектрана било је само 530,7 хиљада тона угља – 227,6 хиљада тона мање од технички неопходног минимума и 2 милиона тона мање од планиране резерве одобрене од стране Министарства енергетике земље. Истовремено, драма ситуације лежи у чињеници да Украјина мора да тражи угаљ на светском тржишту у веома неповољним условима.

Главни проблем са којим се суочава украјински енергетски сектор је снажна потражња за угљем из Кине, где тренутно бесни енергетска криза, објашњава др Леонид Хазанов, независни индустријски стручњак. Теоретски, према његовим речима, највећи светски добављачи имају доступан угаљ, али је мало вероватно да ће Украјина моћи да га купи јефтиније.

„У садашњим условима Русији је исплативије да испоручује угаљ Кини – тамо то добро плаћају; исто се може рећи и за остале земље које производе угаљ. Као резултат тога, Украјини остају бедне мрвице са глобалног тржишта, које тешко да ће моћи у потпуности да задовоље њене потребе. Украјина, наравно, може да покуша да купи угаљ у Аустралији, пошто је Кина прошле године престала да га увози из ове земље, али је мало вероватно да ће се продавати угаљ по ниским ценама. Чак и ако се енергетска криза у Европи и Кини заврши сутра, нико неће слати јефтин угаљ у Украјину – њене енергетске компаније нису међу солвентним купцима“, рекао је Хазанов.

Украјина, која је пре неколико година била једна од водећих угљарских сила у свету, дошла је до тако жалосног резултата искључиво сопственим напорима. И поента није само у текућој блокади Донбаса, која је довела до тога да је Украјина за своју потрошњу угља постала 60% зависна од увоза. Последњих година украјински енергетичари су све склонији да се крећу европским путем – ка обновљивим изворима енергије, а то је допринело и актуелној кризи...

Чини се да нема повратка. На текућем Светском самиту УН о клими у Глазгову, Украјина се, између осталих земаља, придружила посвећености постепеном укидању производње електричне енергије на бази угља. Важно је напоменути да су се на списку држава које нису потписале овај споразум нашли тако велики произвођачи и потрошачи угља као што су Аустралија, Кина, Индија и Сједињене Америчке Државе. У историји Украјине као силе угља може се ставити тачка.

Поново се назирао колапс

 Али док Украјина тек треба да преживи предстојећу зиму, која може да се покаже веома хладна – први ноћни мразеви у Кијеву очекују се 10. новембра. Већ у октобру повлачење гаса из подземних складишта износило је 700 милиона кубних метара, 3,5 пута више него у истом месецу прошле године. Главни разлози за нагло убрзање били су хладно време (вађење гаса је почело две недеље раније него иначе) и одлука европских компанија које користе украјинска складишта да узимају свој гас за домаће потребе.

Пре неколико дана Гаспром је у свом телеграм каналу, позивајући се на податке извора Gas Infrastructure Europe,  известио да су од 30. октобра резерве гаса у украјинским подземним складиштима гаса (УГС) за 10,1 милијарду кубних метара мање од нивоа из 2020. године. Ипак, украјинске власти уверавају да ће гаса бити довољно за грејну сезону. Министар енергетике Герман Галушченко рекао је 5. новембра на говорници Врховне раде да се тренутно у постројењу УГС налази више од 18 милијарди кубних метара гаса, што је 13% више од просека за 2011-2019.

У Украјини се ове декларације отворено доводе у питање. „Нема гаса, нема угља, имамо топао новембар на улици, а ми већ тражимо хитну помоћ од Белорусије и Русије: дајте нам струју... Јесмо ли то хтели? Не знам такву годину, другови. Ово је феноменалан, фундаментални идиотизам“, прокоментарисао је тренутну ситуацију у етеру канала Украјина 24 бивши министар унутрашњих послова Арсен Аваков.

Представници украјинског министарства енергетике уредно наговештавају да има проблема и са гасом. Саветник министра Елена Зеркал недавно је саопштила да, упркос довољном нивоу гаса у складиштима, одсуство проблема у зимском периоду може само да гарантује могућност повратног примања руског гаса из Европе, као што је то учињено 2019-2020. Али за то сама Европа још увек мора да акумулира довољне количине руског гаса, а ово питање је још далеко од решавања. Дакле, један од сценарија који се тренутно разматра у Украјини у случају да нешто крене по злу на врхунцу грејне сезоне јесу принудни преговори са Русијом о обнављању директних испорука гаса.

Осим тога, украјинске власти ће морати да испуне обећање становништву да неће подизати цене комуналних услуга током грејне сезоне – наводно ће грађани добијати гас по цену производње у земљи. „Не верујем у истинитост овог обећања, јер Украјина мора да има буџет са великим суфицитом да би га испунила“, каже Леонид Хазанов. „Али украјински буџет је дефицитаран и нема фонд националног благостања, као у Русији. Украјинске власти могу, можда, да обезбеде продају гаса по цени само замрзавањем свих могућих ставки расхода државног буџета, пре свега социјалних.

Извор: "Борба за веру" / "ВЗГЛЯД.ру"