Није л' мајка родила јунака

Драга браћо и сестре,

Хтедох да прокоментаришем текст брата Жељка "О иступању СПЦркве из ССЦ", али се некако уздржах и не рекох ништа лоше о нашим преосвећеним владикама. Међутим, ево показа се да сам најгори међу вама и да смирења немам. Због овог што сазнах од брата Јована морам да кажем своје мишљење, које ће многи од вас, мојe драгe браће и сестара, сигурно осудити и можда ме сврстати у ред "зилота".

Молим вас да пажљиво прочитате текст брата Жељка. Видећете да се намеће једно страшно питање, погубно за све нас и нашу Свету Цркву. Зар баш нико, ко је тада седео у Сабору и ко још увек седи, није могао да јавно устане и скрене верном српском народу пажњу на "незнанца" који је тог 27. јуна 1997. године у Грацу пљунуо на С.А.Сабор, на све нас најмање, на речи Христове и на Господа Исуса Христа самог, ако већ на други начин (у шта сумњам) нису могли да зауставе унијаћење Србије и спроведу одлуку Сабора о иступању СПЦ из ССЦ. "Није л' мајка родила јунака", па да данас стане пред нас никакве и каже свој Србадији: браћо, ово су Јуде које нас продају Латинима. Или ћемо да чувамо нашу Веру Православну, или нас неће бити. Не, од болесног Патријарха Павла (мистериозно скрајнутог), кога је 50% нашег посрнулог народа већ и заборавило, до последњег владике, сви ћуте, или, што је још горе, играју међу собом неке политичке игре, а нас најмање заборављају. Због свог лагодног живота заборавили су на само тело Цркве, на народ, који зна да нема Цркве без, макар једног, Епископа. Опростите, ја тог једног у СПЦ не видим! Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше. Оно мало народа који жели да се спасава, поделише многомудри епископи наши својим мудровањем, и сад се многи препиру по разноразним медијима од штампе до интернет форума. Губимо мир у срцима својим и трудимо се да докажемо како брат наш греши и није у праву. За то време ови што на најсавременији, најбољи, животни начин протумачише Реч Божју, уместо да заустављају зло које посејаше, глуме власт и опозицију и праве неке комисије да докажу да ли је Св. Сава био у праву. Свађамо се, овај је владика ревнитељ а овај није, док сви они једнако вуку у пропаст (једни нас вуку, а други то не спречавају).

Знам ја да је ово по Божјем допуштењу, али само дотле док не схватимо какве лудости чинимо. Има ли неког ко је схватио? Ако има а ћути, то није по Божјем допуштењу. Не можете ме убедити у то да се само чека нешто, па ће онда неко њима... Ко, коме, кад, браћо и сестре? Чекали смо један, други, пети Сабор. Колико ће Сабора бити потребно да неко схвати у какав је паклени суноврат екуменизма кренула наша Спаситељка Црква, и да је врати на Христов пут, пре него што се сви заједно не урушимо у тој јереси? Шта ћемо ми да кажемо кад станемо пред Господа? - чекали смо да неко на Сабору отвори очи и уши! Зар на Сабору нису чули и видели оно што сви ми јесмо, да неко тамо негде у Равени потписа у наше име пакт са ђаволом.

Много је питања, а времена све мање. Знам да сам недостојан и ово вам рекох из своје гордости. Рекох што рекох, рекох међу браћом, зато праштајте ако сам вас увредио. Надајмо се у коначну победу и молимо се, браћо и сестре. Молимо се једни за друге, молимо се да нас наши архијереји воде путем Светог Саве, молимо се да се наша заблудела браћа и сви који су отпали од Тела Христовог покају и врате Спаситељу. Помените понекад и мене грешног у својим молитвама. Свако добро и мир од Господа желим вам.

Драган Животић