„Борба за веру“ је од свог постанка место медијске слободе, које је свагда било отворено за све њене читаоце, чак и за најжешће опоненте. У циљу омогућавања читаоцима да чују и мишљења која се не морају нужно слагати са ставом Уредништва, на сајту постоји рубрика „Писма посетилаца“. Познато је да смо пуно пута објављивали написе наших људи, Срба, који су напустили СПЦ и отишли у неку од фракција грчких старокалендараца званих „зилоти“.

Ипак, став „Борбе за веру“ се зна, и он је од почетка јасан. Ми смо изразити противници сваког раскола у Цркви, јер расколи воде даљем дробљењу, а не излечењу онога што треба лечити. Но, иако се ми са њиховим путем не слажемо, ипак су то наши људи, Срби православне Вере, који су нам увек ближи од паписта и протестаната с којима шурују „наши“ екуменисти – издајници Светог Саве и његових завета.

У наставку доносимо текст једног „зилота“, а некада ревносног верника СПЦ – Вукмана Чејовића (на фотографији у наслову), чије смо текстове и раније објављивали. Господин Чејовић је, иначе, познат по својим писањима на екуменистичко-новотарским форумима, која су била и јесу стрептомицин за папистичке бактерије.

Наглашавамо да се не слажемо са свим исказима у тексту господина Чејовића, нарочито са његовим оспоравањем светости старца Пајсија Светогорца, која је потврђена многобројним чудесима, исцељењима, мироточењем његових икона..., али са једним се слажемо, а то је данашња „инфлација“ „погађача“ нарочито из отпадничке Грчке цркве. Господ наш Исус Христос и Свети Апостоли строго су ућуткивали људи и жене са духом погађачким, јер одлика православности никада није био дух погађачки, већ стајање у Истини, ревност за Веру, правоживље и исповедништво до смрти.

+ + +

Вукман Чејовић:

Лажни светитељи и православни погађачи

Последњих година смо преплављени пророчанствима неких нових светитеља, већином припадника званичних цркви, које су органски чланови Светског Савеза цркава (Светски Савез цркава – легион свих јереси и паганства на земљи).

Посебно су та пророчанства учестала из Московске патријаршије и новокалендарске грчке цркве, које су штанцовале своје ''светитеље'', које припадници истинских православних цркава или зилоти, не сматрају за светитеље, јер још бивало није да светитељи засијају из саборно осуђених јереси и отпадништву ма какав врлински живот водили и вешто беседили.

Главна одлика правих светитеља је ревност за вјеру и страдање за њу. Нажалост, главна одлика нових и веома сумњивих светитеља је дух погађачки, па се понекад неки од њих могу назвати "баба Вангама".

Напримјер, човјек лаик, који би пратио модерно православље, могао би да помисли да осим светог Пајсија светогорца у историји није постојао други светитељ. Па онда читава плејада такозваних светитеља из КГБ московске патријаршије.

Тај Пајсије је био једно вријеме зилот, па га је онда ђаво преластио и од зилота или истинских православаца се одметнуо код Саборно анатемисаних екумениста новокалендараца, гдје је онда до краја живота помињао сатанисту Вартоломеја и за тог сатанисту говорио како је најбољи васељенски патријарх.

Чак је имао и пророчанство о трећем светском рату, који ће започети сукобом Грчке и Турске. То пророчанство није било његово, него неког другог духовника са Свете Горе, али га је Пајсије патентирао као своје.

За издају православља, константинопољска масонска ложа је Пајсија прогласила за светитеља, а након њега читава плејада бивших зилота, који су се продали сатани и вратили се у јерес екуменизма и у нови календар, чекају на ред да буду канонизовани.

Свима њима је карактеристичан тај дух погађачки. Ни један једини од њих није ревновао за Цркву нити је због тога страдао.

Ево и данас има неки Епифаније, професионални погађач из екуменистичке и новокалендарске антиохијске парасинагоге и он се рекламира на сва звона.

А шта да кажемо за Московску патријаршију, којом буквално управља рабинско вијеће злих стараца.

Та Сергијанска црква богоборних чекиста (МП – Московска Патријаршија) је од светог патријаха Тихона анатемисана (као и од великих свештеномученика и исповедника Руске Катакомбне Цркве на којој је почивао Дух Свети) и у лажној цркви Московској патријаршији постоји једна јеврејска институција, која се зове "институт за научни атеизам", која служи ради расатурања вјере православне.

Е преко тог института се сваки мјесец у Совјетији штанцује по нека саблазан. Преко тог института су проглашавани сви светитељи Московске патријаршије.

Преко тог института је објављено секташко учење о дјечаку Вјечеславу (анђелу који је постао човјек), преко тог института и КГБ-а су активирали и пагански родоверски покрет и преко тог института је објављен мали милион баба, ђедова и осталих људи, који су доживјели клиничку смрт и били на небу.

Познато је да су после јеврејске окупације Русије, сви, али сви ревнитељи за вјеру били у Катакомбној Цркви или у емиграцији и да ниједан једини светитељ није могао остати у заједништву са проклетим и анатемисаним Стаљиновим КГБ епископима и патријасима.

Такође је позната ствар да Руска Православна Црква Загранична све те КГБ светитеље није сматрала светитељима.

Не требају нам никакви светитељи са духом погађачким, него светитељи, који су били свети због ревности за вјеру и страдања за њу, што је главна одлика светитеља.

Ако има један такав међу новокалендарцима и КГБ Московској патријаршији, који су данас јако активни у геноциду људског рода са шприцевима ковид вакцина, онда таквога покажите, да га видимо.

Али једнога таквога међу плејади лажних светитеља из ових цркава наћи нећете.