Српска реч брат потиче од старословенске речи братръ и по многим лингвистима спада у најстарије речи српскога народа. Три најзначајнија значења су: мушко дете које дели исте родитеље са другом особом, члан исте религиозне групе или блиска особа, истомишљеник, сународник.

Приликом свог доласка у престони Београд секретар Свете столице је пренео патријарху Порфирију „братску наклоност“ од његовог претпостављеног папе Фрање.  По Београду још увек може понегде да се види велики панел „Хвала брате Си“. По ком то основу су нам папа Фрања и председник Кине браћа?

На основу значења речи брат закључујемо да нам је папа брат по томе што припадамо истој религиозној групи, а председник Си нам је вероватно по основи блиске особе или истомишљеника.

Да ли нам је римски папа брат можемо да закључимо из речи Светог Аве Јустина:

„Није ли још Свети Сава у његово време, пре седам и по векова, називао римокатолицизам ” латинска јерес”. А колико је од тада нових догамата папа измислио и “непогрешиво” одогматио! Нема сумње, са догматом о непогрешивости папе римокатолицизам је постао свејерес. А многохваљени II Ватикански Концил ни у погледу те чудовишне свејереси ништа није изменио него ју је напротив, потврдио. Стога, ако смо православни, и желимо остати православни, онда став Светога Саве, Светог Марка Ефеског, Светог Козме Етолског, Светог Јована Кронштатског, и осталих светих Исповедника и Мученика и Новомученика Православне Цркве, мора бити и наш став према римокатолицима и протестантима, од којих ни једни ни други не верују правилно и православно у два основна догмата хришћанска: у Свету Тројицу и у Цркву“.

Да не би ружили једну од најлепших и најстаријих речи српског народа требало би да папу називамо колегом патријарха Порфирија, а председника Сија „камарат“, а што би се сигурно и њему свидело па би могао на шумадијским њивама да нам отвори још неку фабрику гума или пластичних лопти.

Да нас не схвате као неке „чистунце“ који само траже разлог за критику ово са братом Сијем можемо ипак да схватимо и као неку духовитост, али за православног Србина назвати папу братом је светогрђе,  саблазан, грех који вапије на небеса.

Предраг Вучинић,

Мелбурн