„То није чип, већ нанопроцесор. Многи људи су се дуго питали да ли вакцина садржи чип или не. Неки су се смејали тој идеји, али, мада то технички није чип по својој структури, он заиста садржи нешто што чини да они који су вакцинисани имају јединствени идентификациони код који НФЦ (NFC) технологија може да детектује. Односно, уз помоћ мобилних телефона произведених у последње 2 године, само када је укључена опција за препознавање блутут уређаја.“

У интервјуу који је докторка форензике Чинда Брандолино дала за Твич канал „Дигнидад Колумбија“, она је објаснила како нанотехнологија ради и како је повезана са графен-оксидом и 5Г мрежом. „Орвел сити“ представља кључне моменте у прилогу.

Моника Калседо: Чип, да ли је он стваран или је лаж?

Др Чинда Брандолино: То је нанопроцесор. Поново кажем да је то доступно свима који желе да погледају микрографе студије о електронском микроскопу коју је направио Калкер. Јасно се види, у увећању, мала, савршена, четвороугаона, метална честица са прецизним ивицама, која је иста као било који нанопроцесор у уређајима који реагују на нанотехнологију. Тај нанопроцесор се покреће из 4Г плус или 5Г антене. Односно, сва Г технологија је иста. Разлика је у томе што је пакет информација које антена може да пренесе много већи у 4Г плус и 5Г, 6Г и 7Г.

Односно, свим тим компактним информацијама рукује нанопроцесор у уређају који ће се наћи у нашим ћелијама. Додајући Моргелон у полиетилен гликол, они се саморепродукују. Другим речима, самореплицирају се. Али зато што је у графену... Графен је катализатор и, као што сам вам објаснила, чини да та ћелија резонује са 5Г антеном и микроталасима људских мисли. Можете ли то разумети? Постоји нанопроцесор којег покреће 5Г антена, а који иде директно до операција нашег мозга.

С друге стране, видела сам да се микрочипови убризгавају на северној хемисфери. У једну од руку многих пословних лидера. То би била додатна информација. Чини се да би овај чип могао бити употребљен. Видела сам доста потписаних докумената о томе како га менаџери, високопозиционирани запослени у компанијама користе као идентификациону карту за отварање врата банке итд. У њему би имали и своју медицинску историју. Односно, сви збирни подаци биће у том микрочипу, што је већ чињеница.

Ако се сећате, они су то већ хтели да наметну у нашим земљама пре неколико година. Званично га је произвела Моторола 2000. године, а већ на северној хемисфери користе га све компаније. Али, то су две различите ствари: микрочип за информације и нанопроцесор којим управљају 5Г антене.

Дијана Шредер: Докторка, још једно питање. Колега је урадио тест са бежичном интернет мрежом (wi-fi). Био је у тржном центру и кодови су се појавили када је ставио телефон директно на вакцинисану особу. Кодови су се појавили.

Др Чинда Брандолино: То је тачно, управо је тако. Ја сам радила експеримент са неким вакцинисаним члановима породица мојих пацијената. Ако активирате блутут опцију, која претражује уређаје, ставите телефон на руку вакцинисане особе, добићете код од приближно 10 цифара. Увек је исти за ту особу. А ако ставите на другу руку, тај код се појављује поново. Ја мислим да је то број нанопроцесора који је убризган са вакцином.

Дијана Шредер: Значи, то је идентификациони број особе.

Др Чинда Брандолино: Јесте. Број нанопроцесора, особе.

Приредио: Милан Старчевић

Извор: "Борба за веру" / https://www.orwell.city/