Владимиру Димитријевићу отворено

Господине Владимире,

Овим писмом не желим да умањим значај Твога текста „О литургијској обнови и мешовитим теолошким комисијама“, који је објављен на „Борби за веру“ (http://www.borbazaveru.info/content/view/1506/52/), а још мање Твоје огромне напоре који су многима, па и мени, помогли да спознам превару у коју желе да нас увуку вуци у јагњећој кожи.

Благодарим Ти што си дивовски и јуначки бацио „рукавицу“ онима који би да нас ућуткају у свом бездушном и безбожном науму да нас приведу папи. И не само да нас приведу него би и да нас подведу њему.

Такође Ти благодарим на оном писму италијанског генерала Александра Лузана Бениту Мусолинију, као и на оном предивно постављеном „дечијем питању српским ученим делегатима у Равени“.

Поштујући Твоје знање, молим да мени и посетиоцима „Борбе за веру“ одговориш на следећа питања:

1. Ко је овластио владике Иринеја бачког и Игњатија браничевског да оду у Равену и да потпишу ону бруку?

2. Ко ће, и на основу чијег овлашћења моју земљу и моју Цркву да представља на Кипру?

3. Ко је овластио ове (по безакоњу и непослушности СА Сабору познате епископе) Иринеја и Игњатија да говоре о положају римског папе у Цркви, кад се зна да папа није у Цркви, већ у јереси (дакле, ван Цркве) још од давне 1054.?

4. Ко је овластио епископе Иринеја и Игњатија да „размишљају“ о уједињењу православне и тзв. римокатоличке цркве, кад и сваки ђак првак који похађа веронауку зна да су римокатолици јеретици који су отпали од Цркве.

5. Постоји ли институционални пут да спречимо присуство наших представника на Кипру и који је то пут?

Д. Ж.