Сада се многи чуде новом наступу бискупа Гргура – као да је то дошло изнебуха - после кога је немачка „зелена Виола“ јавно рекла да СПЦ не постоји (овде:). Као, није то тачно, тако не пише у Уставу СПЦ.

 А тај јадни и тужни устав СПЦ већ деценијама новотарци и екуменисти хоће да разбуцају, о чему ми пишемо још од 2013. године. А да неко не би рекао да смо закаснели пророци, у  наредним данима доказима ћемо потврдити да смо о свему на време упозоравали. „Борба за веру“ је сведок свих црквених догађања у протекле три деценије и највећи баштиник материјала и доказа о томе. Људи који раде на овом сајту – са материјалима које архивирају – су истинско колективно памћење тродеценијске борбе за веру.

Зато, кад неки кажу – одржавање „Борбе за веру“ пуно кошта, то може много јефтиније – не, браћо, блага која поседује овај сајт чувају се у најсигурнијим „сефовима“.  А то ћете видети и из фељтона који овим текстом почињемо.

Ево шта смо, између осталог, на тему разбијања СПЦ писали 2013. године:

„Чанови комисије за промену Устава СПЦ, из које, између осталог, сазнајемо да су листом екуменисти и новотарци, имају намеру да мењају назив Српска Православна Црква и да изграде систем митрополија – аутономних црквених јединица, одакле је до аутокефалија само један корак.“

То је управо оно о чему је бискуп Гргур говорио Виоли фон Крамон.

А 2018. године, о истој теми, рекли смо:

>>Нови Устав СПЦ, каквим су га планирали новотарци и екуменисти, има за циљ разбијање наше Цркве у „конфедерацију“, која ће се даље разлагати и растурати, да би остала само „Србијанска“ Црква, а комплетна „дијаспора“ (укључујући и земље бивше СФРЈ) била препуштена Цариградској патријаршији, о чему је писано још средином деведесетих година прошлог века. (овде:).  Новотарски антиустав заснива се на лажној теологији, по којој је Црква само лабави савез епархија, а свака епархија, тобож, има пуноту црквености.<<

О томе је говорио бискуп Гргур. Он се у складу с тим и понаша.

У јесен 2013. године, објавили смо текст нашег – одлично информисаног - сарадника Велимира Новљанина под насловом  „Да ли ће Српска Православна Црква, као и Србија, бити растурена до 2020. године“. То је први текст који ћемо објавити о раду комисије за промену Устава СПЦ, чије смо записнике – ексклузивно – објавили у априлу 2014. године.

За чланове комисије то је било попут удара грома, и питали су се: како су ти материјали дошли до „Борбе за веру“. Јер, из њих се види ко су разградитељи СПЦ и њихов план за њено растурање. Више чланова те комисије је умрло, али су неки живи и глуме наивност, доказујући „зеленој Виоли“ да је епархија диселдорфска и немачка под ингеренцијом Београдске патријаршије...

Наставиће се...