Из Аустралије, земље богоборне, земље која не припада Србима и мало шта србски род има са овом кенгурија државом, протеран је Србин Новак Ђоковић, по занимању тенисер. Он је протеран због тога што није хтео да се вакцинише и тако поступи по фашистичким ковид законима Аустралије. Иначе, Новак Ђоковић није у Аустралију отишао никаквим државним, црквеним или било којим другим србским свенародним послом већ својим приватним бизнисом.

У апсолутно исте дане, са Косова и Метохије, из манастира Дечани, протеран је не један, већ тројица Срба! Три монаха Србске Православне Цркве су протерана из Дечана и са Косова и Метохије из истих разлога из којих је Ђоковићу забрањен приступ Аустралији. И док Ђоковића са своје територије протерују безбожничке аустралијске власти, тројицу србских монаха из манастира Дечани и са Косова и Метохије протерују представници тзв. црквене власти, игуман дечански, иначе полутан (полухрват) и другосрбијанац, Сава Јањић и епископ рашко призренски Теодосије Шибалић!!! Наглашавамо: Протерују, јер поменути монаси нису својевољно напустили ову светињу!!!

 И гле чуда! Огроман број Срба, све уз патријарха Порфирија Перића и епископа бачког Иринеја Буловића, бурно реагује у одбрану Ђоковића и његових слобода и права, док лицемерно ћуте на укидање слобода и права тројице србских монаха.

Дакле, кад све ово казујемо и кад говоримо о огромном броју Срба, ми овде не мислимо на онај прост, неверујући и залутали народ, већ управо на оне који се граде и бусају у прса да су православни хришћани, интелекутална елита овог народа, а понеки од њих и да су пастири Цркве Христове.

Па питамо све нас: 'Да ли је то за Србију, за србски род и уопште за човечанство важнији статус једног богатог тенисера сумњивих верских опредељења у некој тамо далекој и нама не битној држави или је важнији у Србији, и посебно на Косову и Метохији, ионако оскудним у монаштву, положај и статус србских монаха!?' Не тражимо одговор са профанске, филозофске и западно-модернистичке стране, већ са стране Цркве Христове. Дакле, да ли је за Србију и србски род важнији још један грен слем, још један пехар или су важнија три молитвеника пред Богом који Косово и Метохију нису напустили ни у време рата, ни у време прогрома марта 2004. године!? За сваког иоле духовно здравог хришћанина, па чак и за мислећег неверника, одговор је прост. Несразмерно већу жртву за род србски су дали србски монаси који су цело време рата стајали на светом Косову и Метохији него сви пехари и све шампионске титуле било ког србског спорташа у све векове.

Кад би, о истој ствари, питали Светог Саву или Светог Владику Николаја, шта би нам рекли и којом мером би они мерили!? Да ли би ова два највећа Србина мерили ове догађаје мером овоземаљском медијском и мером крупног капитала или мером Божјом и мером вечног спасења!? Сигурно је да би и Свети Сава и Свети Николај мерили мером Божјом, која каже да ништа на свету нема веће од монашке жртве пред Христом ради спасења своје душе и молитве зарад спасења ближњих. Исто тако, мера Божја каже да било каква жртва, а која се не чини у име Христово, нема никакав значај пред Богом.

Дакле, одбијање вакцине Новог светског поретка које, између осталог, није јасно учињено с циљем свеукупне борбе за ближњег, већ само зарад здравља сопственог тела и није дело учињено с циљем свеукупне борбе за ближње у Христу и то је само борба за себе и лични интерес. То су мере православне. У мере незнабожачке и идолопоклоничке не улазимо. И уколико и ми не будемо мерили мером светосавском и светониколајевском, дакле мером Божјом, а изгледа да већ том мером не меримо, сутра ће нам жртва било којег спорташа који због ускраћених одређених права не може да се такмичи на глобалној антихристовој спортској позорници  испасти већа од жртве јунака са Паштрика, Кошара, са Коридора, Мајевице, Миљевачког платоа. И не само то. Сутра ћемо због своје духовне палости и људске недостојности почети да мрзимо и на саму жртву Светог Кнеза Лазара Косовског и на сам Косовски завет који од нас тражи САМО ЖРТВУ У ИМЕ ХРИСТОВО!

Уосталом, у овоме може и бити тајна и скривена порука целе ујдурме и игре у ове божићне дане. Хоће Сатана да види да ли се ми данашњи Срби опредељујемо за оне који су себе, своје дело и свој животни пут преко Косова и Метохије определили ка Небу где влада Цар Славе Исус Христос или се опредељујемо за оне који су фокус свог живота кроз оно чувено хљеба и игара устројили ка Земљи где влада кнез овога света. Чему стремимо, на жалост, види се из последњих догађаја. Зато нам је на све сатанске и језуитске игре и закулисне радње, које се играју око нас, потребан изузетан опрез и духовни осећај да би знали каквом мером да меримо. Јер, каквом мером меримо данас, браћо Срби, таквом ће се мером мерити и нама сутра. Само, кад нам се та вечна мера буде одређивала тад нам неће помоћи ни медији, ни многописаније по друштвеним мрежама, ни светске титуле и пехари, а посебно нам неће помоћи клањања по храмовима и сваколитургијско причешћивање док лицемерно ћутимо на зла дела против Цркве наше и вере наше. А где ћеш у данашње дане, злочестије дело против Цркве Србске и рода србског православног до протеривања и оно мало србског монаштва са Светог Косова и Метохије и то ради вакцине антихристове! Патријарх Порфирије ћути, потпарол СПЦ исто, а народ!? Шта народ вели!?

Док се они одреде, ми да кажемо следеће: 'Увек треба поступати само гледајући на Божји, а не на људски суд.  Да, требало је упутутити речи охрабрења Новаку Ђоковићу, али још пре, дати му јасну очинску поуку по питању земаљског и Небеског царства и јединоистините и јединоспасавајуће вере православне, као и упозорење на разне јогине и гуруе који зна се где воде. Исто тако, са Савом Јањићем, Теодосијем Шибалићем и тројицом монаха треба поступити како је најбоље у интересу Србске Православне Цркве и народа србског. Како?! Питати народ Божји на Косову и Метохији да ли му треба србско монаштво на овој светој србској земљи или не, па како народ каже тако да се одредимо према овом дечанском случају и његовим актерима. Уосталом крајње је време да се у одлуке Србске Православне Цркве укључи верујући србски народ, народно свештенство и монаштво, а не да то право ексклузивно имају само теолози владике са атинског и других екуменистичких теолошких универзитета. У свему нека буде воља Божја молитвама Светих Немањића и Светих Јасеновачких Мученика.