У позадини заоштравања ситуације у Украјини и почетка гранатирања Донбаса и Луганска, експлозивну и деструктивну изјаву за Русију и Руску Цркву дао је високи представник дипломатског кора Руске Федерације. Према писању медија, руски амбасадор у Ватикану Александар Авдејев је на семинару у Ђенови рекао: „Сада се припрема други сусрет папе Фрање и патријарха Кирила. Највероватније ће то бити у јуну-јулу. Место састанка још није изабрано, али је, колико знам, изабран добар принцип за избор места: састајати се тамо где страдају, где страдају пре свега хришћани.

Редовне звучне изјаве да ће доћи до сусрета Патријарха московског са римским папом изазивају негодовање православног народа. Низ оваквих изјава као да садржи сурову спрдњу – интригу са избором места „братског дружења“, редовно убацивање нових „информационих повода“ који трауматизују православне душе...

Нема сврхе понављати зашто су Свети Оци католичанство назвали јереси. И зашто су сусрети са римским папом поглаварта Руске Цркве, највеће и најбројније међу Помесним Црквама, били немогући пре познатих догађаја у Хавани 2016. године. Очигледно, са становишта Цркве, тешко је наћи здраво и уверљиво објашњење за упорност једног броја црквених јерараха, са којом се промовише нови сусрет Патријарха московског са римским папом.

Изјаве Авдејева, руског амбасадора у Ватикану, сасвим јасно указују да су за овај експлозивни сусрет заинтересоване секуларне власти, политичари који Цркву и Православље третирају као оруђе за решавање политичких проблема. Штавише, са становишта вишевековне историје Цркве, реч је о задацима који су претежно тренутни и уско груписани.

Такозвана „брига за хришћане света“, која оправдава предстојећи сусрет, је празно и јадно лицемерје. Ова забринутост би могла бити реална ако би црквене и световне власти у Русији уложиле напоре да заштите и ојачају Православље и православну руску културу код куће. Тиме би наш народ био духовно здравији, Русија би ојачала, која би без језуитске „помоћи“ папе римског могла да заштити не само хришћане у свету, већ и велики део човечанства који данас страда под јармом градитеља новог светског поретка.

У Украјини кокетирање са Ватиканом већ води ка потписивању конкордата, по коме ће римски папа добити нечувене привилегије на канонској територији Руске Цркве. Ове привилегије захтевају велике обавезе украјинских световних власти према Ватикану.

Очигледно је да је папа дубоко равнодушан према неким обећањима датим московском патријарху на „братском“ састанку у Хавани. Прозелитизам, унијати отимају цркве у Украјини - све је то за папу лирика. Стиче се утисак да је ово лирика и за наше црквене и световне политичаре. Готово да нема сумње да је наша влада зарад политичке добити способна, баш као и у Украјини, да покуша да потпише конкордат са Ватиканом, преузимајући многе обавезе према папи, уздајући се у велики ауторитет језуитског понтифекса у отвореним и затвореним светским финансијским круговима.

Лист „Комерсант“, у вези са изјавом Авдејева, пише: „Први сусрет првостолника Руске Православне Цркве са папом планиран је још 1997. године у Аустрији, али због контрадикторности у вези са сукобом гркокатолика и православаца у западне Украјине, тада се то није догодило. Као резултат тога, примати две цркве састали су се тек 2016. године на Куби, то се догодило на аеродрому у Хавани.

Али шта се променило од 1997. године, када је Његова Светост Патријарх Алексије II, који је одбио да се састане са Папом, био Предстојатељ Руске Цркве? Да ли су нестале све противречности и сукоби између „гркокатолика“ и православних у Западној Украјини?

Од тада се догодило много лоших ствари, много је православне крви проливено у Украјини. А доста ове крви је на рукама унијата – „гркокатолика“ који су организовали „Мајдан“. Много ове крви је на рукама римског папе, оца украјинских унијата. Православни народ је дубоко увређен ђаволском игром у којој покушава да искористи Цркву Христову.

У суровим и тешким условима у које данас тоне Русија и цео свет, нашим политичарима ће бити тешко да траже подршку и поверење од Божијег народа. Православни народ има свој избор. А овај избор су направили пре хиљаду година наши преци. Они који се данас играју са православцима, с времена на време као да нас подстакну и провоцирају издајничким изјавама и делима, могу на крају изгубити све.

Не треба покушавати да се Православна Црква подрети својим овоземаљским, понекад отворено антихришћанским плановима. Никоме се ничим добрим то није завршило. Да ли је моћни вавилонски цар Валтазар, када је починио хулу за време пијаног пира, мислио да ће исте ноћи доћи крај његовом царству и њему самом?

Патријарси и краљеви, папе и председници, принчеви и бојари, као и сви ми, треба да се сећамо да једног дана, гледајући на наша лоша дела, Господ може да изговори страшне речи: „Измерени сте и нашли сте се сувише лаки“... ма каква земаљска сила, у каквој слави и богатству били, све то може одједном остати пусто, сувише лако на тасу Господњем. Доћи ће час, и Господ ће очистити Русију и Цркву од издајника и предатеља

Романов Игор Анатољевич, Центар за црквено-државне односе «Берег Рус»

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"