Грчки свештеник Константинопољске патријаршије, восокорангирани службеник светске закулисе, био је међу 17 добитника Председничког ордена слободе, највише цивилне награде у Сједињеним Државама.

Председник САД Џо Бајден је 7. јула 2022. године у Белој кући у Вашингтону уручио највишу цивилну награду у земљи, Председнички орден слободе, велечасном Александру Карлуцосу, преноси Religion News Service.

 „Са непревазиђеним смирењем сте саветовали генерације председника и парохијана“, рекао је председник САД Карлуцосу.

Дана 4. јула 2022. године, по налогу архиепископа Елпидофора, поглавара грчке православне архиепископије Фанара у Сједињеним Државама, Карлуцос је предводио церемонију освећења грчке православне цркве Светог Николе, отворене на месту уништеном током напада 11. септембра. . Карлуцос је такође био одговоран за прикупљање средстава за рестаурацију светиње.

Александар Карлуцос се лично познаје са свим америчким председницима, почев од Џимија Картера, али, према његовим речима, има посебно блиске односе са председником Бајденом.

Током своје службе, Карлуцос је прикупио преко 300 милиона долара за Архиепископију Константинопољске патријаршије. Од 2004. године је специјални помоћник патријарха Вартоломеја. У великој мери захваљујући њему, дошло је до сусрета патријарха са тројицом католичких папа.

Подсетимо, протојереј Александар Карлуцос је званични представник Архиепископије Фанара у Сједињеним Државама, Конгресу, властима и невладиним организацијама. Називају га „министром финансија“ Константинопољске патријаршије, „незваничним министром иностраних послова Фанара“ и „сивом еминенцијом“ Вартоломеја.

Подсећамо да је Карлуцос у јануару 2021. године изјавио Бајден је више пута говорио да је патријарх Вартоломеј једна од две особе које су му сличне Христу (овде:). 

Карлуцос је – као високорангирани припадник светске закулисе и лобиста интереса САД (овде:) – био један од  чланова оргкомитета Критског „сабора“ 2016. године иза кога су стајале одређене америчке политичке и геополитичке силе. Одлуке овог разбојничког скупа заболе су „нож у срце“ Православља и после њега отпочео је раскол у Православљу већи него отпадање Рима 1054. године.