header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Усташа Томсон код папе: свој код свога
Усташа Томсон код папе: свој код свога Штампај Е-пошта
петак, 13 новембар 2009

Поводом -Скандалозно: Папа примио Томпсона!

Усташа Томсон КОД ПАПЕ: СВОЈ КОД СВОГА

 Не зна се је ли смешније или жалосније чуђење и негодовање неких београдских кругова што је актуелни папа примио у посету певача Томсона, који у својим песмама слави усташе и клања Срба у Јасеновцу, Старој Градишци, Чапљини...

У папином гесту нема нема ништа необично и ново у односу на стандардно понашање Ватикана у српско- хрватским односима. Зар није папа Пије Х благосиљао оне који који су 1914. ишли у казнену експедицију против Србије, под мотом „Србе на врбе“? Зар није папа Пије ХII, у мају 1941., примио Павелића и његову свиту, у којој је било и црквених прелата? После те посете одмах је почео општи покољ и католичење Срба у НДХ, праћен садистистичким иживљавањима без примера у историји. Неко ће рећи, да им папа сигурно није рекао да раде то што су радили!? Па није ни морао да им говори, знао је шта они намеравају. То што их је примио и благословио могли су да схвате само као подршку своме геноцидном програму. 

Ми ништа не памтимо па ништа и не знамо! Брзо смо заборавили и Ивана Павла II Војтилу, за нас најгорег, од свих папа. Он је засветио Степинца и тиме, отворено и дрско, показао шта Ватикан мисли о Србима и усташама. Срби су шизматици, а они који страдају, зато што су допринели истребљењу Срба, су мученици и свеци! Наравно, Војтила је искористио прилику да изведе још један крижарски поход против Срба, успешнији од свих досадашњих. Није зазирао од изазивања рата, признањем нове НДХ. Није га оптерићивало ни, извесно, страдања стотина хиљада становника Балкана, када је потпиривао ратни пожар. Знао је да ће страдати и недужна деца, али ни то му није мучило савест. Какав грех, какви бакрачи- Србе треба поломити! Какви су Срби били тада и сада, то му није било тешко. Избацио их је из Крајине, Славоније, Далмације и доброг дела Херцеговине и Босне. То је урадио и на Косову и Метохији. Био је отворени Руговин патрон. Папина војска, НАТО пакт је је разорила Србију, уздуж и попреко, да би у њој поставила своју власт. Дакако, одмах по Војтилиној смрти, кренуло се у кампању његовог засвећења, што је је посве логично и иманентно ономе што папина црква чини кроз историју. Што би се неко више чудио и љутио због овога. Што га не би засветили, његова дела су у Ватикану врлина. Нас вређа и разочарава, што оваквом папи диве и српске владике, као што је шабачки који му води и екскурзију свештеника, који целивају руку убице свога народа!? Друге владике и теолози мантре о дијалогу, екуменизму, сестринској цркви, уводе новотарије које нас приближивају Риму, а зазивају  раскол у цркви, због непоштовања одлука САС СПЦ.

Наравано,  Бенедикт ХVI , као бивши члан Хитлерове младежи, добро зна за усташе и њихове заслуге за чишћење Балкана од Православља. Не жали нас ни он. Напротив... Ко нам је крив што смо наивни? Ништа логичније, ни очекиваније да папа прими усташког певача, који је и самим тим, добар католик. Он му је свакако ближи и дражи од председника Републике Србије, кога треба да прими потом. Ето колико цени и поштује Републику Србију и њеног председника, који се уби од извињавања и додворавања. Ништа то не вреди, ни њему, ни нама/ односно, нама, засигурно не вреди/.

А, уосталом, како би Рацингер и могао да поштује ову државу, коју носи име наших предака, када та држава, њена власт и велики број грађана не поштује српске вредности и не чува  успомену на жртве српског народа. Много је примера за то. Један од најболнији је наставак геноцидног прогона српског писма, свете ћирилице, битног обележја српског бића. Фрањо Јосип ју је забранио 1915. Прва мера Павелићеве власти, у априлу 1941., је опет била забрана ћирилице, да би саму СПЦ забранио „тек“ у јулу исте године. Изгон ћирилице су наставили српски Титовци, а потом београдсеке и новосадске „демократе“. Исти, уз помоћ социјалиста, старих титоида, управо раде страшну ствар усвајајући предлог статута Воводине, који додатно разара Србију и уводи латинично писмо као државно. Ватикан овим може да буде само презадовољан. Исту власт у Србији, опет отворено, промовишу неки епископи, као што су Иринеји, бачки и аустралијски, Григорије херцеговачки...

У овој земљи нико од званичника и не помиње Србе страдале од усташа, у претходним ратовима. За њих нема споменика у Србији, ни улица  јасеновачких, јадовинских, пребиловачких,... У Хрватској и у хрватском делу БиХ, организовано и у исто време, у свим  насељима подигути су споменици усташким ратним злочинцима из Јасеновца и са бројних јама. Посебно су истакнути усташе усташе у жупничким и фратараским одорама. Споменике је подигла католичка црква, неке званично, а неке незванично. Наравно, сви су благословљени, најчешће од самих бискупа, уз говоре да се ради о невино страдалим мученицима, који заслужују да се покрене поступак за њихово проглашење блаженим! Ништа необично и неочекивано. У овоме предњачи мостарски бискуп Ратко Перић, драги гост неких српских владика, у чијој  су бискупији и почињени највећи злочини над Србима и њиховом црквом. Докази за ово могу се лако наћи на бројним сајтовима бискупија, жупа, фрањевачких, провинција, градова, села и разних „домољубних удруга“. Дакле, после Степинца, пред засвећењем су и хиљаде  доказаних усташких ратних злочинаца. Са друге стране, на сајту Епархије захумско- херцеговачке, усташе и њихови злочини се и не помињу, као ни српске жртве па ни 30 свештеномученика из ове епархије, који су завршили јамама у 1941. години. А страдање цркве и народа од латина је битно обележје историје ове епархије. То је под цензуром, да не би бунило посетиоце сајта, који на њему виде бројне сусрете и заједничка славља наших и латинских свештеника и да не би правило проблеме политици српског заборава, која се води у Београду.

Зато се свако тобожње чуђење и негодовање због папиног геста чини потпуно неумесним.

Радован

Последњи пут ажурирано ( петак, 13 новембар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 93 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

                       


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.