Нетрпељивост према Даници Црногорчевић, на жалост, није од јуче, али је ових дана попримила облике тзв „јавног терора“ – а то подразумијева застрашивање једне јавне личности бесмисленим али стварним оптужбама, фабрикованим кривицама, демонстрацијама „државне моћи“ у иначе криминализованом друштву.

Док су раније само појединци штрчали са својом ненавишћу и љубомором, ових дана је према њој синхронизован читав један мали медијски рат. Зашто? Законски разлози су бесмислени и свакоме, па и онима који су их истакли у први план, јасно је да ствар лежи у нечему другом? У чему? Зашто смета Даница Црногорчевић.

Смета зато што је свједок онога архетипског, исконског, онога најбољег у динарском менталитету који често умије да се извитопери и тражи да му се призна више талената и пажње него што то заслужујемо. Даница плијени и подсјећа на оно најбоље у старим Србима Црне Горе и Херцеговине, она је жива слика оног најплеменитијег у нашим прецима. Даничина пјесма је директни пренос из 19. вијека, која нам говори да вијекови славне прошлости нису за нама већ и у нама. А то смета ономе коме је из прошлости остала само политичка идеологија. Она која заслјепљује. Која у једном од највећих наших пјесника види човјека који није знао ком народу припада. Даница је, сама по себи, свједок истинског и неугасивог Српства Црне Горе, без наметљивости, без силе, без моћи, без полиције, без војске, без корпорација. Даница није пјевала историјски утемељену верзију пјесме коју смо пјевали, пјевамо и пјеваћемо о земљи која суди сама себи и својој прошлости. Даница ЈЕСТЕ историјски утемељена архетипска Српкиња.

Смета то што Даница не да да се раздвоје људи који припадају истом народу. Неколико пута сам слушао приговор о Даници као некоме ко спаја елементе црногорског фолклора и српске мисли. Али они се никада и нису раздвајали, осим у умовима оних који је оптужују. Зато њене пјесме подједнако пјевају наизуст и они у Крушевцу, Приједору, Ораховцу и Сомбору, у Херцег Новом и у Бањој Луци. Даница је жива цјеловитост српског народа. Њен глас – глас овог народа. Њена пјесма – оно што носимо у себи а она му даје облик и појаву. Није Даница крива што је сви Срби и још многи други воле. Осим ако то није кривица.

Даница Црногорчевић је крива и зато што, у доба када нам пропагирају неке друге „попадије“, Иван и она имају складан брак и добру дјецу, љубави коју нешредимице око себе поклањају свакоме ко жели да их слуша и чује. У доба када имамо толико лажних и погрешних хероја, Даница Црногорчевић је истинска дива српског народа и узор који показује како се може бити и смјеран и лијеп, и отмен и свој, и српски утемељен и културно моћан, и традиционалан и модеран. А свој.

Даница смета јер је наша. Ми је нећемо дати. Зато – весели се, српски роде!

Извор: "ИН4С"