Јарослав Нивкин: 

Може ли се рат Руске Федерације против Украјине сматрати битком „здраве душе“ против „агента ђавола“?

Протојереј Руске православне цркве Андреј Ткачов објаснио је у видео-снимку на свом „Телеграм“ каналу зашто се Руска Федерација бори у Украјини. Према његовим речима, руски војници се „боре да им дечаци не буду обучени у женске сукње, да им жене не блудниче, да и мужеви не варају своје жене, тако да се то не сматра нормом.

Да  ​​њихов човек не буде са човеком, чинећи гадости један другом, да ови гадови не нуде особи од три године да промени пол. Тако да црква сатане изостаје са простора наше земље. Они савршено добро разумеју да су у рату са Сатаном.”

Ткачов је уверен да је „немогуће не обрадовати се што је то здрав импулс здраве душе (војник Руске Федерације – прим. аут.), који се залаже за одбрану основних моралних оријентира“.

Свештеник је уверен да у Украјини постоје „агенти и контрагенти ђавола. А пошто они раде за ђавола, то значи да треба да се боримо са њима.” И он жели „такву бистрину ума за све хришћане“.

Како се носити са свим овим? Овде се не могу а да се не појаве бројна питања.

1. О. Андреи наговештава да Запад промовише антихришћанске вредности - ЛГБТ, трансродне и тако даље. И истина је. Али шта је са Украјином? Да ли је ово центар пропаганде? А чак и ако Русија успе да победи у рату који је њоме покренула, да ли ће то зауставити развој у свету (и у Руској Федерацији, иначе, такође) ЛГБТ и џендера? Питање је реторичко.

2. Ако Руска Федерација озбиљно верује да су у рату са безбожним Западом, зашто онда то раде у православној Украјини? Зар не би било логичније искрцати трупе негде у Вашингтону или Бриселу?

3. Тврдња да се руски војници боре у Украјини да не би преварили своје жене и заштитили их од блуда, изазива озбиљну забринутост у погледу духовног здравља свештеника. Да ли је резултат освајачког рата у стању да утиче на морал грађана Русије? Заиста? Можемо ли озбиљно рећи да ће због условне војне победе супружници у Руској Федерацији престати да варају једни друге? Хоће ли их она излечити од греха?

4. Сада се активно ломе копља – да ли је Украјинска православна црква остала у саставу РПЦ, или не. Али каква год да је административна структура ових црквених структура данас, једно је сигурно – и РПЦ и УПЦ су делови једне Цркве Христове. Како можете усмерити једног члана Цркве против другог? Да, и такође оправдавајући ово потребом за „ратом са сатаном“?

Сада у вези са тезом да су Украјинци „агенти ђавола“ и да је са њима „нужно ратовати“.

Отац Андреј савршено познаје речи Апостола Павла: „Наш рат није против крви и тела, него против владара, против власти, против владара таме овога света, против духова злих у поднебесју“.

Чак и ако претпоставимо да у Украјини постоје само слуге ђавола (што је очигледна лаж), онда се ђаво неће узбудити њиховим физичким уништењем. Духовни рат не воде тенкови са пројектилима. Они могу само да убију људско тело. А ђаволу наше тело уопште није потребно. „Не бојте се оних који тело убијају, а душу не могу; него се радије бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу“ (Матеј 10:28).

Нажалост, морамо признати да неки представници Руске Православне Цркве отворено пропагирају рат зарад служења власти. И не само да пропагирају, већ формирају читаве концепте који немају никакве везе са хришћанством. Сасвим је очигледно да о. Андреј покушава да промовише идеју да је Русија Христово „царство светлости“, а да је Украјина све „агенти ђавола“. Сходно томе, исправно је и похвално борити се „за Христа“ и „против ђавола“. Али ово није тачно. Не видимо да је Русија пуна праведника, док је Украјина пуна грешника. Да, и то у принципу не може бити, Христови ученици нису организовани по територијалној основи. Иначе, такве тезе (само са супротном тезом да је царство светлости Украјина, а Руска Федерација царство таме) активно се промовишу у верским круговима присталица ПЦУ и УГКЦ.

Све наведено нам дозвољава да кажемо да су овакви говори о. Андреја Ткачова – преступ и пред Црквом и пред сопственим суграђанима. Уосталом, између редова се буквално чита позив - иди и убиј, и бићеш оправдан. А људи слушају, иду - и убијају. Овај свештеник једноставно има огромну публику и армију следбеника која држи сваку његову реч. Не плашите се, оче Андреј? На крају крајева, за сваку рећ ће морати да се одговори.

Патриотизам, љубав према својој земљи и жеља да се одбрани њени интереси су дивни. Али прави патриотизам хришћанина није овде, он је на сасвим другом месту. А ако се интереси ваше земаљске отаџбине не поклапају са интересима небеске, избор треба да нам буде очигледан.

Сваки рат се води за власт, геополитички утицај и новац. И рат у Украјини није изузетак. Русија овде остварује своје прагматичне интересе, који немају ништа заједничко са хришћанством. А за бездушни државни апарат ово је разумљиво и опростиво – таква му је природа. Али пастир Христов не треба, зарад интереса овог државног апарата, да шаље живе људе да убијају, жонглирајући са „духовним“ аргументима. Нигде у Светом писму није речено да људи морају бити физички уништени да би се борили против сатане. Подсетимо се речи Апостола Павла: „Али кад бисмо ми или анђео с неба почео да вам проповеда не оно што смо вам проповедали, нека буде анатема“.

И постоје добри разлози да се мисли да се ова фраза може с добрим разлогом применити на садашњост.

Превод са руског: "Борба за веру"

Извор: "СПЖ"