Апсурд над апсурдима је да су у овом тренутку управо жене «запалиле» ратни пожар на Старом континенту и то «уз раме с мужјацима». Да ли се назире крај доба «утезањa» крвавих сукоба у мидере и халтере које је почело ером Мадлен Олбрајт 1993. године на Балкану

Феминистички милитаризам

Амерички агресивни, феминистички милитаризам «Made in USA» погинуо је кукавички дуж Булевара Унтер ден Линден пре свега под ногама немачких жена, али и мушкараца, 25. фебруара у Берлину. Немице Сара Вагенкнехт и феминистичка списатељица Алис Шварцер, пре великог митинга код Брандербуршке капије, прикупиле су 700.000 потписа (углавном немачких мајки, сестара, жена) у којима су артикулисале бес немачког друштва због војне подршке њихове владе Украјини.

Испред «берлинске капије немачке државе» демонстранти су оштро позвали Олафа Шолца да «заустави испоруке оружја Украјини» и „направи савез за преговоре“. Вагенкнехтова је испоруку немачких тенкова Украјини означила као понављање прошлости две земље: «Не желимо да немачки тенкови пуцају на праунуке руских жена и мушкараца. Ово је историјска амнезија! Јесте ли заборавили немачку историју?»

Међутим, сем овог «фебруарског чуда у Берлину» десило се и више…

Конгресмен Тулси Габард на антиратном митингу у Вашингтону, такође последњег фебруарског викенда, недвосмислено је оптужила украјинског лидера да је „паликућа Европе“, док је републиканка Марџори Тејлор Грин на мартовској годишњој конференцији конзервативне политичке акције (ЦПАЦ) Владимиру «Черчил» Зеленском поручила: «Даље руке од америчких синова и ћерки!»

Реферишући се на излагање украјинског председника у америчком конгресу, како ће Владимир Путин у «заносу минхенског момента» насрнути на балтичке земље, Пољску… а онда ће САД морати да шаљу своје синове и ћерке у рат, утицајна републиканка је казала: «И док гледам у камеру и директно кажем Зеленском, боље је да склони руке са наших синова и ћерки јер они тамо неће умирати!»

Женске руке

И заиста, у апсурдном 21. веку, апсурд над апсурдима је да су у овом тренутку управо жене «запалиле» ратни пожар на Старом континенту и то «уз раме с мужјацима». О тој срамоти уосталом писале су баш жене.

«Цена рата» (The Costs of War) назив је пројекта Универзитета Браун у Провиденсу (октобар, 2021.) у којем се наводи да су Американци «ратујући против тероризма од 2020. широм света убили најмање 900.000 људи, жена, деце а за то је потрошено осам хиљада милијарди долара». Овај широко цитирани научни рад потписују три кодиректорке, професорке Стефани Сивел, Кетрин Луц и Нета Кравфорд.

Међутим, да бисмо разумели „динамику» ратова после 2020. (ковид и Украјина), морамо се вратити у 2019. годину. Америчка влада је пред ковид епидемију објавила «Стратегију о женама, миру и безбедности» у четири тачке, у којој је за «слабији пол» пројектовала «још јачу улогу». Раније је, наиме, постојало уверење да ако би жене водиле свет, не би било ратова, што је била и мантра феминистичке заједнице од друге половине 20. века. У поменутој стратегији у тачки један «тражи се подршка (да се изврше припреме) за значајно учешће жена широм света у процесима доношења одлука у вези са сукобима и кризама!»

Када је почела корона криза, жене су постале «равноправне јахачице апокалипсе». «Храбре одлуке» које су донеле у «тешким временима» Урсула фон дер Лајен, Кристин Лагард, Џасинда Ардерн управо су на судовима (и буквално). А, када је фебруара 2022. ковид «обукао» маскирну униформу, «униформисале» су ставове и жене из света западне политике.

Урсула фон дер Лајен: «Морамо учинити све што је у нашој моћи да починиоце злочина у Украјини (Владимира Путина) приведемо правди» (Саопштење о оснивању Међународног центра за кривично гоњење злочина агресије против Украјине, страница Делегације ЕУ у Украјини од 4. марта).

Лиз Трас: (Нуклеарно дугме) «је важна дужност премијера и спремна сам да то урадим» (казала у Бирмингему пре него што је «освојила» премијерско место где је остала 44 дана).

Аналена Бербок: «Ми водимо рат против Русије, а не једни против других» (на седници Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру).

Немогуће је побројати све срчаности «за одсудни рат» Финкиње Сане Марин или њених колегиница премијерки Шведске и Естоније Магдалене Андерсон и Каје Калас, председнице владе Литваније Ингриде Шимоните, лудовања Молдавке Маје Санду и најновије амазонке Ђорђе НАТО Мелони…

Трампове наоружане жене

Иако многи Доналда Трампа сматрају симболом мужевности, мачизма и конзервативне политике, родна равнотежа коју је постигао у редовима америчке наменске индустрије од јануара 2019. године потврђује и да се овај «конзервативац» бавио феминизацијом смртоносног оружја и то предано и на највишем нивоу. Извршни директори четири од пет водећих америчких фирми за производњу оружја у Трампово време постале су жене.

Мерилин Хјусон је извршни директор компаније Локид Мартин. Фиб Новаковић води Џенерал дајнамикс. Кети Ворден је извршни директор фирме Нортроп Груман (производе пре свега војне и беспилотне летелице, војне ласерске системе и ракетну технологију). Од јула 2018., Боингово Одељење за одбрану, свемир и безбедност такође води жена – Лин Карет.

Иначе, и четири потпредседника другог америчког војноиндустријског гиганта Рејтеона такође су жене. Многе су на водећим положајима у бројним посебним агенцијама. Ен Нојбергер је, на пример, шеф Директората за кибернетичку сигурност Агенције за националну безбедност.

Женско лице рата

Како је то 2019. у есеју «Феминистички милитаризам – лице западне политике» први приметио руски политиколог Леонид Савин, време «жена као лепог лица рата» почело је с ером Мадлен Олбрајт 1993. на Балкану, док се данас (рецимо) са страхом пише о Саманти Пауер «амазонки из Сребренице», која је пре неколико година покушала у Мађарској да спроведе обојену револуцију. Мађари и сада страхују од моћне шефице УСАИД, а имају и разлога. Пауерсова је после Сребренице (одакле је извештавала са 22 године) «завршила» курсеве Харварда и Јејла, а оданде се винула у вашингтонску администрацију.

«Рајт то протект», или Стратегија Р2П која је подразумевала безумна бомбардовања Србије, Либије, Сирије, Ирака, легат је Саманте Пауерс с почетка века а њен УСАИД је само ЦИА испостава.

Последњи Самантин наступ на панелу Си-Ен-Ена прошле недеље био је ратнички и «без рукавица». Седећи пред камерама поред Џејка Саливена, саветника за националну безбедност, сведено нашминкана с једва уочљивим ружичастим кармином на уснама, признала је да су САД у рату с Русијом, али да «Украјинци воде борбу». На питање из публике: «Какав витални интерес САД имају у Украјини?», одговорила је «холивудски... Америка се супротставља ‚насилницима‘. Мислим да Американци разумеју насилнике и важност супротстављања насилницима»!?

Вијетнам, али фемино

У есеју «Жене ратници: 3.000 година у борби», који се бави војничким архетиповима и умешаности жена у сукобе, феминистички се истиче да су жене ратовале и водиле битке од када је света и века. У најновијем издању часописа «Џоинт форс квортерли» америчког Универзитета за националну одбрану сабирају се историјски примери улога које су жене имале у народноослободилачким покретима широм света и, непосредно, као вође.

На почетку есеја налази се прича о вијетнамским сестрама Трунг које су четири деценије након Христовог рођења подигле свој народ и успешно осујетиле кинески покушај освајања Вијетнама.

Да ли су Немице Вагенкнехтова и Шварцерова уз Габардову и Марџори Тејлор Грин и друге жене које су против бесмисленог убијања у Украјини заиста заратиле с феминистичким крилом, које је дозволило себи да чак не примети како се женски пол бесрамно злоупотребљава у крвавим крсташким походима америчког војноиндустријског сектора. То тек треба да се види.

Тачно је да су модерни систем моћи направили мушкарци који инхерентно мисле као војници, а тачно је и да су жене, мајке, сестре, комшинице кроз историју дочекивале ковчеге најмилијих из рата.

У деконструкцији фемино милитаризма наших дана посебно место има «родоначелник тренда» Мадлен Олбрајт, која се на месту државног секретара САД нашла 1997. године. Остала је упамћена по оштрој јавној полемици с тадашњим председником Заједничког штаба Колином Пауелом око распоређивања снага у Босни када му је пред камерама рекла: «Која је сврха имати ову врхунску војску о којој увек говорите ако је не можемо користити?»

У наредној деценији Хилари Клинтон је од прве даме доспела до сенатора, а потом и државног секретара. Иако је током целе каријере била дубоко забринута због насиља над свим и свачим (углавном неживим и небитним), Клинтонова је била одмах уз Џона Мекејна и Дика Чејнија када је у питању заговарање ратовања као првог одговора Америке на било које спољнополитичко питање. Од подршке рату у Ираку и мандата државног секретара када је бомбама рушила либијског председника, до јачања подршке џихадистичким побуњеницима у Сирији. Њено време у Обаминој администрацији осигурало је да политичка мантра „Нада и промена“ постане синоним за масовно умирање људи на Блиском истоку и у Африци.

Давоско масло

Америчка «Стратегија о женама, миру и безбедности» из 2019. у ствари је рециклирање давоске мудрости из 2017. Светски економски форум је изнео процену да глобални родни паритет у економији и грађанским и законодавним правима неће наступити у скорије време. Њихова истраживања су наводно показала да је за постизање скромног нивоа једнакости између жена и мушкараца потребно најмање 170 година. Такође, готово све данашње ратне лидерке из земаља ЕУ полазнице су или свршени ђаци давоских курсева!

Обамин «грех»

Корпоративни феминизам Обамине ере приклонио се култном дивљењу моћним политичаркама. Иако се представљао као осведочени демократа, имао је «медијску љубавну аферу» са Лиз Чејни, ћерком републиканског потпредседника кога је некада мрзео, али Чејнијева политичка заоставштина је постала Обамин избор за уобличавање ратова на даљину, плус за домаћу политику масовног надзора. Укратко, «Обамини дронови» су летели и бомбардовали Ирак, Сирију… а Чејнијева је аплаудирала у име републиканаца.

И наравно, Викторија Нуланд, број четири у Бајденовој администрацији. Супруга Роберта Кејгана, «фаустовског лица» из Америчког пакта за нови век, која је била мајка украјинског Мајдана 2014. Снимак из Кијева «Ко ј… Европу» јасно говори шта мисли о „савезницима и бриселским пријатељима». Викторија ће остати упамћена по признању о постојању америчких биолабораторија у Украјини када је у Сенату САД 8. марта 2022. изјавила:  «Украјина има (наше) … објекте за биолошка истраживања.»

Ове тешке америчке самооптужбе нису јасно побијене нити утврђене. Састанак који је Русија сазвала на ову тему у Савету безбедности Уједињених нација 11. марта 2022. није дао резултате. Међутим, ни то не значи да се неће расправљати на ову тему. Наиме, председник надзорног одбора америчког конгреса Џејмс Комер, у истрази против Хантера Бајдена и његовог оца о трговини утицајем, приволео је бившег Хантеровог сарадника из компаније Роземонт Сенека, која је амерички биоинжењеринг  «одвела» у Украјину, да јавно сведочи у Конгресу. Хантеру је такође уручен позив, а пошто се није одазвао, очекује га судски документ са захтевом да одговори  «о чему је то говорила» Викторије Нуланд у Сенату!

Крвавоцрна секретарка

Случај Кондолизе Рајс, прве тамнопуте саветнице за националну безбедност у администрацији председника Џорџа Буша Млађег од 2001. до 2005, такође прича о лажној али крвавој инклузији и равноправности у убијању жена и мушкараца. Заједно с Колином Пауелом, тврдила је да Ирак поседује оружје за масовно уништење (што се испоставило као лаж) и инсистирала је на инвазији на ту земљу 2003. На много начина је била одговорна и за инвазију на Авганистан.

Познато је да није била мирољубива и према Судану и Анголи. А након што је напустила дужност државног секретара (2005–2009) на тој позицији ју је заменила Хилари Клинтон, либерални интервенциониста – која је наставила сва бомбардовања са себи својственим одушевљеним.

Према руским тврдњама, биолошко-војне експерименте у Украјини индиректно је наручио Национални медицински обавештајни центар преко Агенције за смањење претњи одбране (ДТРА) и америчка компанија Роземонт Сенека технолоџи партнерс (РСТП). Потоњу су основали Хантер Бајден и Кристофер Хајнц, син председника Џозефа Бајдена и зет Џона Керија. Сви резултати ових истраживања послати су у војне биолошке лабораторије у Форт Детрику које су некада имале водећу улогу у америчком програму биолошког оружја.

Али ни ово не дозвољава да се разумеју речи Нуландове (то су наше лабораторије) и не објашњава катастрофе попут нпр. епидемије свињског грипа која је у јануару 2016. убила 20 украјинских војника и оштетила 200 других.

На основу докумената заплењених током специјалне операције, експерименти су спроведени на ментално болесним особама у психијатријској болници бр. 1 (Харковска област). Руси оптужују и да је уз помоћ агенса туберкулозе манипулисано да се зарази становништво Славјаносербског округа (Луганска Народна Република) а ове лабораторије спроводиле су  «изузетно опасне експерименте у циљу јачања патогених својстава куге, антракса, туларемије, колере…»

Извор: "Печат"