header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Неолатинаштво у Еп. захумско-херцеговачкој
Неолатинаштво у Еп. захумско-херцеговачкој Штампај Е-пошта
среда, 09 децембар 2009

Екстремни реформизам и неолатинаштво у Захумско-херцеговачкој епархији (1)

Image        Посета бискупа- велика радост новотарцима

         У Епархији захумско-херцеговачкој „обновитељско“ новотарство и отворена  сарадња са латинима превршили су све мере. Носиоци ових погубних активности немају страха ни од Бога, ни срамоте од људи па се докази  о свему могу лако пронаћи и на званичном сајту ове епархије.

Посетиоци сајта Борба за веру имали су прилику да се упознају са чињеницом да фратри окрећу славске колаче на нашим црквеним славама, са нашим свештеницима и то у местима где су цркве тек обновљене, а где је огромна већина нашег народа протерана, управо од латина. За Божић 2008. године, у опустошеној и ојађеној долини Неретве, гости наших цркава и манастира били су латински свештеници, којима је дата прилика да се, после литургије, у цркви,  обрате српској повратничкој сиротињи. Тако је било у Мостару, Бијелом Пољу и обновљеном манастиру Житомислић. Манастир је обновљен 2005. године, пошто је 1992., био сравњен са земљом од стране латина, који су експлозивом насрнули и на кости монаха и искушеника, извађене из јаме Видоња 1990. у коју су их латинске усташе гурнуле 1941.

Али за носиоце новотарства и реформизма у Епархији, мученичка историја цркве и народа у Херцеговини је, очигледно, баласт и сметња за успостављање пуне сарадње са Римском црквом па се та историја гура у заборав, где год је то могуће.

Све ово, ипак, остаје у сенци сканодолозне и саблажњавајуће посете Ратка Перића, латинског бискупа из Мостара, нашој цркви у Мостару, поводом помена блаженопочившем патријаху српском Павлу. Аутор чланка објављеног на  http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com, посве неукусно и срамно, истиче да је бискупова посета „велика радост“ за српске свештенике у тим тужним тренуцима:

                                                                         +++

 "Помен Патријарху Павлу у Мостару

Поводом упокојења Његове Светости Патријарха српског +Павла свештеници Града Мостара о.Радивоје Круљ, о. Немања Лукета и о.Данило Боро служили су помен Патријарху. У Старој Цркви Рођења Пресвете Богородице се окупио значајан број православних вјерника Мостара. Велику радост у овим тужним моментима за наш народ и Цркву учинио је Бискуп мостарско-дувањски г.Ратко Перић који је у пратњи дон Анте Лубурића присуствовао помену и пригодним ријечима изразио своје саучешће мостарском свештенству и народу, а преко нас и нашем Епископу г.Григорију, као и Митрополиту Амфилохију. Бискуп је са најпохвалнијим ријечима присутном народу говорио о блаженоупокојеном Патријарху српском Павлу." ( http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/ )

Шта више, бискупу је дато да у да се у старој цркви Пресвете Богородице непосредно обрати православним верницима!? Испаде да је бискуп Перић говорио, уместо владике Григорија Дурића, редовно одсутног из Мостара и презазузетог модерним стварима /фудбал, политичари, бизнисмени, певачи, медијске кампање и много тога сличног/. 

 

Слика 1: Перић ка нема Дурића
Image

 

Бискуп је искористио прилику, па је са дон Антом Лубурићем и нашим свештеницима, обишао рушевине мостарске саборне цркве Свете тројице. Могао је да  закључи да су његови из HVO и HOS, djelatno i učinkovito, сравнили са земљом велелепни српски храм, управо на дан храмовне славе 1992.

 
Слика 2: На месту злочина
Image
 
 
Слика 3: На месту злочина
Image

http://gal.eparhija-zahumskohercegovacka.com/galerije/pomen_151109/album/

Бискуп код својих, иначе редовно иступа као горљиви заступник рехабилитације и беатификације свештеника и лаика- усташа, које је, због ратних злочина над Србима, стигла казна /од партизана, али потпуно правична/. Међу онима над чијом судбином бискуп кука и којима најављује засвећење су и они који, доказано, побили својом руком, стотине српске деце у  1941. 

Како онда да се осећају православни Срби  Херцеговци, када прочитају да  Перић доноси „велику радост“ на мученичким Бјелушинама и то  свештеницима,  који служе у парохији из које су усташе убиле у јамама 5 свештенослужитеља, у граду коме је у августу 1941. било преостало још 800 Срба, од 8000 колико их је било до рата? Можемо се осећати само јадно, бедно и забринуто, са великом вероватноћом да нас чекају нове недаће! Нека нам Бог помогне!! 

Р.М.

Последњи пут ажурирано ( среда, 09 децембар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.