Све људе којима је Богомајка учинила добро замолио сам да напишу нешто о томе, али им је то тешко.

Рекли су ми да Вам сам напишем ако то желим. Сада ћу Вам испричати о чудима од Светог појаса Пресвете Богородице, која су учињена помоћу освештаних појаса.

Кад сам дошао код свог духовника, он ми је рекао да је његова кћерка већ дуго удата и да никако не може да затрудни, па га то много мучи. Рекао сам оцу Јоанису: „Донећу појас освештан на Светом појасу Богородице да га Нектарија стави“. Такође сам му дао књижицу с молебаном пред чудотворном иконом „Свецарица“. Она и муж су постили 40 дана, свако јутро су читали молебан, а свако вече – акатист. Исповедили су се и причестили. И чудо се десило. Два месеца касније је затруднела и сад овај пар гаји предивног дечака.

Мој друг Димитрије, командант флоте ратне морнарице, био је у браку четири године. Он и жена никако нису могли да зачну дете. Дао сам им појас освештан на Часном појасу. Кад су се исповедили, постили и молили се Богородици, добили су двоје деце.

Жена К.С., лекара кардиолога, имала је три спонтана побачаја. Моја свастика јој је дала да носи појас освештан на Појасу Пресвете Богородице. У току другог месеца је затруднела и родила је девојчицу.

Георгије и Панајота, професори у Халкидики, били су у браку већ седам година и нису могли да добију дете. Дао сам им појас и по благодати Богородице Панајота је затруднела и родила тројке. Њихов доктор је био запањен. Хтео је да одстрани један плод да друго двоје буду здравији. Међутим, родитељи су рекли: „Толико година смо ватрено желели да добијемо дете и зар сад кад нам је Бог послао троје, треба да останемо без једног од њих? То не долази у обзир!“ На крају је Господ узео једног од њих троје, а друго двоје су се родили здрави.

Један наш духовни брат је лежао у болници у лошем стању. Непрекидно је штуцао, па није могао ни да једе, ни да прича. Припремао се за операцију. Ставио сам му у уста уље од Богородичине иконе и завезао сам му око врата појас од Часног појаса. За четврт сата штуцање се смањило и болесник се осећао много боље. Сутрадан је отпуштен из болнице. 

Мојој другарици, Ефросинији Цимби, пре много година је замењен срчани залистак. Кад смо се срели рекла је да се спрема на нову операцију. Дао сам јој појас да га носи неко време. У кардиохируршки центар Оназис била је примљена 16. јануара. Доктор је обавио потребне анализе и сви показатељи су били негативни. Још дуго се касније питао шта се десило. Ефросинија се 18. јануара вратила кући и од тада нема проблема са здрављем. 

Осамдесетдвогодишња Константина Кацули је патила од остеопорозе и деформишућег артристиса. Шест месеци је до кухиње и тоалета ишла инвалидским колицима. Дао сам јој појас и уље од иконе Богородице и сад се моли и креће користећи ходалицу.

Моја рођака Екатерини Лоду, која ће ускоро ући у шести месец трудноће, губила је воду. У плаценти је дошло до упале и дететов живот је био у опасности. Предложио сам јој да неко време носи појас од Појаса Панагије и да прочита молебан. Неколико дана касније смањила се количина течности коју је избацивала, а ускоро је потпуно престала да губи воду. По речима лекара, плод се сад развија нормално. 

С љубављу у Христу, Јанис Хадзопулос

8. VI 2001, Атина

Преузето са: Манастир Лепавина