Веровао човек у Бога или не, једна непрестана тежња, можда и неосвешћена стоји у његовој души – човек жели да буде срећан. Где да нађе ту срећу? Да је стварно нађе, а не да после неког времена схвати да се опет прешао? Прочитајте одговор светих Пајсија Светогорца и Нектарија Егинског који су живели у 20. веку, веку у коме је људски род био дубоко несрећан.

Свети Пајсије Светогорац: „Сви траже мир, али тај мир налази се у нама самима. Сироти људи који иду од светиње до светиње, устваири траже Христа, а у исто време, Он је ту, крај њих. И мада могу да Га нађу без по муке, они се умарају и на крају Га и не налазе. Један духован човек не задовољава се шетањем и разгледањем разних драгоцености. То је за оне који пате, како би на кратко заборавили своју муку. Духован човек који у себи осећа божанску утеху, нема потребу за тим стварима. А ако у себи не осећа ту божанску утеху, уопште се не разликује од људи светског настројења“.[1]

Свети Нектарије Егински: „Колико су у заблуди људи који траже срећу ван себе – у страним земљама и путовањима, богатству и слави, великој власти и насладама, задовољствима и у испразним стварима које као свој крај имају горчину! Градити здање среће ван сопственог срца исто је што и градити дом на месту које се подвргава честим земљотресима. Срећа се налази у нама самима и блажен је човек који је то разумео… Срећа је – чисто срце, јер такво срце постаје престо Божији. Господ за људе који имају чисто срце говори: „Уселићу се у њих и живјећу у њима и бићу им Бог и они ће бити Мој народ“ (2 Кор. 6:16). Шта њима још може недостајати? Ништа, заиста ништа! Јер у свом срцу имају највеће благо – Самог Бога!“[2]

Извор: "Тврђава истине"

 ____________

[1] Старац Пајсије Светогорац, Поуке, том 2, Духовно буђење, стр. 106, Врање 2009.

[2] 300 изрека подвижника Православне Цркве, саставио Ђакон Георгије Максимов. Манастир Дивљана 2019.