Папа разматра могућност своје посете Косову (овде:).

У интервјуу листу Vida Nueva, понтифекс је објаснио да неће ићи у Шпанију јер су његови планови првенствено укључивали мале земље.

„Нећу ићи ни у једну велику државу у Европи док не завршим са малим. Кренуо сам из Албаније. Преговарамо са Косовом, али путовање још није планирано“, рекао је шеф РКЦ-а.

Протојереј Дарко Ђого (https://t.me/darkoristovdjogo/294), српски теолог, професор и декан Православног богословског факултета у Фочи, једном је рекао речи које ћемо дуго памтити: „Политика Ватикана има основни вектор, на основу којег функционише вековима, али у стварном свету, Ватикан често може да диверзификује – то јест, да покаже различита лица према свакој заједници са којом треба, да направи контакт.”

Живописан пример ове изјаве је однос папског престола према „Косову“ и Србији, као и СПЦ.

2008. године, након комуникације амбасадорке САД у Ватикану Мери Глендон са надбискупом Мигелом Мауријем, који је одговарао за „балканска” питања, Вашингтону је послата порука да Ватикан није спреман да званично призна Косово, јер би то нарушило његове односе са Владом Србије и Српском православном црквом, за које је питање не -признавање региона као независне државе је од фундаменталног значаја. Истовремено, Маури је нагласио да се папство де факто придружило оним државама које званично сматрају Косово „новом засебном силом“. Надбискуп је посебно приметио да је Ватикан први јавно изјавио да је „независност Косова питање које се више не може оспорити” (ова формулација је направљена само дан након што се Косово прогласило „сувереном државом”). Маури је подсетио и да се папа одмах састао са „председником” Косова и да је католичко свештенство у покрајини јавно поздравило „независност” српске покрајине.

Након тога, током много година, Ватикан је све више ширио „Овертонов прозор”, обезбеђујући састанке римског папе и званичних представника „Косова” (међу којима је било ратних злочинаца који су имали крв мучених и убијених Срби на рукама - Хашим Тачи, Рамуш Харадинај итд.).

Истовремено, папски трон се демонстративно уздржао од предузимања стварних корака у заштити права верника Српске цркве у региону и заустављању погрома косовских православних цркава. Штавише, 2020. године, поглавар Призренско-приштинске бискупије РКЦ, прота Доде Гјерји директно је изјавио да-признају-реалност/) да Срби Косова треба да престану да размишљају о прошлости, да прихвате реалност и да своју будућност граде у „нова независна држава“.

С обзиром на све активнију и отворенију политику Ватикана у „косовском правцу“, председник Албаније је децембра 2022. године директно затражио од папе да призна независност Косова.

Уследила су два сусрета Фрање са поглаваром „Косова“ Куртијем – у јануару и јуну 2023. године.

А сада папа намерава да лично посети сам регион. Очигледно, званично признање његове „независности“ од стране Ватикана је пред вратима.

У принципу, ту нема чему да се чудите. Нешто слично ради и папски трон у односима са Руском православном црквом, методама „успавати да се добије на времену“ и „полако кувати жабу“. С једне стране, Ватикан званично не признаје „ПЦУ“ и потписује Хаванску декларацију, где одбацује метод прозелитизма. С друге стране, он активно сарађује на нивоу својих регионалних представника са „думенковцима“ у Украјини, организује састанак поглавара „ПЦУ“ са Франциском и помаже унијатима да напредују на канонске територије УПЦ у источни, централни и јужни регион Украјине.

Превод и приређивање: "Борба за веру"