„После молитве, моја келија се испунила неподношљивим смрадом...“

Сведочанство Сетогорског старца Јефрема Катунакијског професору Целенгидису, одломак из књиге професора Д. Целенгидиса

...У наставку ћу рећи нешто што се односи на лично сведочење. Више деценија сам везан за оца Јефрема Катунакијског (1912–27.02.1998), чији су морал и мишљење добро познати. Такође је познато да је поседовао „духовну телевизију“. Што се мене тиче, често сам долазио код њега са намером да поставим нека прилично конкретна питања, са одређеним низом питања вредних пажње.

И када сам прошао поред њега, а да још нисам поставио своје питање, он ми је доследно одговарао на ова питања која сам имао, и то мојим речником. О овоме говорим као о свом искуству. Он није нешто ново. Ово се догодило и многим другима.

Тако сам му некако тада, још као млад професор на Богословском факултету, а сада је прошло тридесет година, рекао следеће. Пошто атмосфера екуменизма (јереси) цвета и на Богословском факултету, посебно у Солуну, имао сам неких посебно проблематичних питања, пошто сам видео уважене професоре који су били представници (екуменизма). Наравно, томе су се противила и моја савест и моје знање, али сам желео, остављајући за собом свој научни став, да имам благодатно-харизматичан одговор, што сам и чинио по многим другим питањима.

Па сам га питао, сасвим конкретно, да ли може да ми каже шта је заправо екуменизам? Он је недвосмислено и без икаквих потешкоћа одговорио: „Ово питање, дете моје, постављено ми је и раније него теби. Ја, овде горе, био сам на стенама четрдесет година. Заборавио сам и мој грчки...“, и закључио је коментаром, „али ме ово питање није занимало. Зато, пошто треба да одговорим, пошто ми је постављено питање, а немам мишљење о овом питању, отишао сам у своју келију и направио молитву и замолио Христа да ме обавести шта је екуменизам.

Добио сам следећи одговор: да екуменизам има лукави дух и да добија моћ од нечистих духова. И питао сам га како може да верује у ово. Одговорио ми је: „после молитве келија ми је била испуњена неподношљивим смрадом, који ме је гушио, нисам могао духовно да дишем“.

Питао сам га да ли је ово за њега изузетан догађај или му је тако у сличним приликама одговарао Христос. Он ми је, уверавајући ме, одговорио да је „у таквим случајевима, који се преплићу са магијом, са нечистим духовима, ово стање (слично) у које ме он (екуменизам) уводи. Понекад се даје усмени одговор, али у овом случају је то био одговор, и ја имам пуно поверење да екуменизам нема Духа Светога, већ нечистог духа.

Ово о чему тренутно говорим, неко би могао рећи да је то вероватно утисак. Говорим вам о овоме јер је ово, на чему сам веома захвалан, речено мени лично, али сам видео и записано од преподобног окружења старца, који су предузели издавање књиге о његовој личности, његовој духовности и његовим поукама. Дакле, то се може видети у овој књизи, али сам се срео са другим угледним теолозима који су имали привилегију да то лично чују. О томе до сада нисам јавно говорио, али сам то учинио из разлога који су ме на то побудили.

То је, несумњиво, одиграло одлучујућу улогу у мом ставу према екуменизму. Ја, наравно, као професор, као научник, имам потребу у сваком случају да питање испитујем на основу научних критеријума и да своје ставове научно оцењујем, и то чиним на својим лекцијама корак по корак. Али мислим да је ово сведочанство важно, јер га на благодатно-харизматичан начин даје особа која није знао ништа о овом проблему, није читао или чуо, али је имао своје непосредно лично духовно искуство.

Превод и припрема: НИКО ИСХС + NIKA