У контексту дискусије (https://t.me/pravblogs/746) о мотивацији и сврсисходности контаката Руске православне цркве и Ватикана, скренућемо смо пажњу на чланак (https://shaltnotkill.info/gibridnyj-) „докторице“ теологије и „професорке“ Универзитета у Минстеру – Регине Елснер.

Овај чланак генерално одражава став либералних теолога о односу између садашњег Ватикана и Руске православне цркве, а садржи и прилично типичне либералне аргументе у вези са односом између два верска центра.

Укратко, Руска православна црква види Ватикан као свог савезника у отпору либерализму (sic!). Идеју о сарадњи са Ватиканом на јачању традиционалних вредности митрополит Иларион (Алфејев) је још 2011. описао као „стратешки савез“, пише аутор чланка. Заузврат, Ватикан, тачније сам папа Франциско, је под утицајем латиноамеричке теологије ослобођења и скептицизма према Сједињеним Државама. Због тога Ватикан, свесно или несвесно, следи логику „културних ратова” на страни конзервативаца и на тај начин подржава насилни одговор деснице на идеологију људских права и либералну демократију.

Не упуштајући се у потпуности у аргументацију „теологије“, примећујемо да оцена Ватикана као браниоца традиционалних вредности изазива, како је сада модерно рећи, језу.

Очигледно је да политика Ватикана, ако погледате конкретне поступке Католичке цркве, а не маштате о психологији папе, не даје разлога да га сматрамо присталицом конзервативизма. Ни Ватикан се не може сматрати антиамеричким. Напротив, недавни развој католицизма добро се уклапа у лево-либералну агенду коју промовишу Сједињене Државе.

Што се тиче посебности ватиканске дипломатије према Руској Федерацији (као и Кини), „идеолошка неутралност” Ватикана, о којој аутор пише, није нимало наивна (наивно је веровати да је Ватикан наиван) . Само што Ватикан на ствари гледа много шире и цинично. Апсолутно у складу са језуитским приступом „циљ оправдава средства“. Дакле, овде нема ништа изненађујуће.

Али оно што заиста изненађује јесте могућа мотивација ОСЦП Руске православне цркве у односу на Ватикан. Видети католичко руководство као савезнике у одбрани традиционалних вредности значи потпуно погрешно разумети модерни католицизам. Или традиционалне вредности немају никакве везе са тим.