Сви људи који прилазе Богу прво чују савете о молитви и посту. Али колико нас се запита чему служи молитвено правило? Како да се молимо, а да нам то заиста користи, да осетимо да смо се помолили? Како се научити молитви тако наше молитве заиста долазе до Бога? Да се не своди само на механичко ишчитавање док нам се ум бави размишљањима о послу, кућним обавезама, бригом о деци, беспарици, итд. Ево практичних савета светог Теофана Затворника.

„Питате за молитвено правило. Да, молитвено правило треба да имамо због наше слабости, како бисмо, с једне стране, избегли лењост, а са друге, да бисмо дали меру ревности. И највећи молитвеници имали су молитвено правило и држали су га се. Сваки пут они су молитву започињали прописаним мољењима, да би потом, ако би им током мољења дошла самопокретна молитва, остављали би та мољења и настављали да се моле овом молитвом. Ако су они поступали тако, онда би тим пре требало и ми то да чинимо. Ми заправо уопште не знамо како бисмо се помолили без прописаних молитава. Када њих не би било, сасвим бисмо остали без молитве.

Ипак, не треба узимати превише молитава. Боље је да их буде мало али да буду обављене како треба, него много молитава изговорених на брзину, од чега је тешко уздржати се када нису узете с мером, у жару молитвене усрдности.

За Вас је сасвим довољно да ујутро и увече из Молитвеника прочитате јутарње молитве и молитве пред одлазак на починак. Само се трудите да их сваки пут прочитате пажљиво и са одговарајућим осећањем. Да бисте то успешно обавили, потрудите се да их у слободно време све прочитате, да размислите о њима и да их осетите, како би Вам, када почнете да их читате на молитвеном правилу, биле познате свете мисли и осећања садржана у њима. Молитве не треба само прочитати, него треба усвојити њихов садржај и произносити их тако као да иду из нашег ума и нашег срца.

Затим, када поразмислите о молитвама и када их осетите, потрудите се да их научите напамет, да не бисте више када дође време за молитву размишљали о томе где вам је молитвеник и да ли је светло довољно јако, и да Вам оно што гледате очима не би реметило сабраност за време молитве, него да бисте се лакше држали у духовном обраћању Богу. Видећете и сами како много то помаже. Уосталом, много значи и то, што ће тада Молитвеник у свако време и на сваком месту да буде са Вама.

Припремајући се на тај начин, потрудите се да када стојите на молитви уздржите свој ум од лутања и своја осећања од хладноће и равнодушности, својски се трудећи да очувате и пажњу и топлоту осећања“.[1]

Извор: „Светосавље“ / „Тврђава истине“