Крст је место сусрета Бога и човека. За многе хришћане крст је постао уобичајена појава. Навикли су на крст на прсима, на распеће у храму, на читање страсних Јеванђеља. Али шта стоји иза свега овога?

Наша вера се радикално разликује од било које националне или светске религије. Нико од њих не познаје Бога смиреног до смрти. Први хришћани су били подсмех света. Грци и Римљани су приносили жртве Зевсу и Јупитеру, Јевреји су обожавали Јахвеа, а Египћани су обожавали бога сунца Ра. Шта је ово? Молити се Богу распетом на крсту, који није могао ни самог себе да одбрани?

Блага вест вест, по речима апостола, „Јеврејима саблазан, а Грцима безумље. Да ли се нешто променило за савремене људе? За једне је на месту Бога народ, за друге новац, за треће власт, за треће блуд и наслада. Само мало стадо, беспомоћно, гоњено, презрено, омражено од света, иде за Христом. Колико их има у поређењу са целим човечанством? Појединци. То су они који су разоткрили тајну Крста. Они знају да је најмоћнији - смирени, јер љубав и смирење су својства самога Бога. Имајући бесконачан број опција како се може носити са палим човечанством, Господ је одабрао једини могући пут за љубав – Он је сам постао човек и спасао нас својим страдањем. Имајући на располагању моћне анђеоске силе, Бог се учинио беспомоћним,  да би нама помогао.

А и хришћани знају велику тајну, вековима сакривену чак и од анђела. Бог је, од свих мислећих створења, одлучио да са својом природом споји најслабије и најнемоћније – човека. Сјединивши се са нашом природом, Он нам сада даје могућност да се придружимо Његовој нествореној благодати. А место где се ово јединство јавља јесте Крст Господњи. Венчање Јагњета са Црквом одвија се на Крсту. Као што је Бог кроз патњу и бол ушао у човека, тако и ми улазимо у Бога ношењем свог крста. Крст је место сусрета Бога и човека. Човек не узраста до Бога, Он се до Њега смирује. Веза која нас може заувек спојити са Спаситељем расте на тлу нашег сопственог крста кроз велико трпљење и послушност Владики.

Живот на земљи није место забаве и задовољства. Ово је место где размењујемо крстове са Христом. Господ из љубави Своје спасава људе на Голготи, а ми се из љубави према Њему придружујемо Његовом Крсту кроз свој сопствени. Ово је практични смисао људског живота на земљи.

Превод: „Борба за веру“

Извор: „Телеграм“ канал митрополита мелитопољског и запорошког Луке