header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Свети Теофан Затворник о новотаријама у вери из Друге посланице Тимотеју
Свети Теофан Затворник о новотаријама у вери из Друге посланице Тимотеју Штампај Е-пошта
уторак, 03 октобар 2023

 2 Тим 2:15 Постарај се да се покажеш ваљан пред Богом, трудбеник који се нема чега стидјети и који право управља ријечју истине.

Изражава се општа поука, коју на овом месту треба разумети у вези са током речи. Постарај се да се покажеш ваљан - у овом погледу, то јест настој да се не упушташ у препирке, него још напрегнутије шири реч истине, реч једине истине, да би верујући били њоме преиспуњени и да не би имали никакве потребе да своје ухо отварају за препирке, као што насићени чистим хлебом истине и осећају одвратност према примесама из кукоља лажи, хране која није својствена људима.

Постарај се да представиш себе ваљаним, δοκμον, мудрим мајстором свог дела, при томе не само по изгледу, него и по унутрашњем достојанству дејствовања: пред Богом свевидећим. Или пред Богом - даје до знања: који те је изабрао и поверио ти служење речи благовести; покажи себе мудрим испунитељом воље Божије, оправдај Његово изабрање и наду у тебе.

Трудбеник који се нема чега стидјети, ανεπαισχυντον, што означава и беспрекорног, и непостидног. Ο искусним посленицима се и у свакодневном говору каже: не пропуштају прилику да извуку корист. Тако води дело, каже, да не би имао разлога да се стидиш због њега, ни пред Богом, ни пред људима, ни пред својом савешћу. Дејствуј у благовести и пастирству по читавој ширини сазнања како треба дејствовати, ни најмање се не уклањајући од захтева овог сазнања, не умањујући их и не скраћујући их подметањем нечег другог. Ово друго је на овом месту, упуштати се у препирке, уместо излагања чисте истине. Апостол као да говори: не осрамоћуј себе овим споровима, „називајући бестидницима оне који се упуштају у препирке" (Амвросијаст). Који се нема чега стидјети - означава још: не стидећи се онога дела, кога се подухватио и које дела. И ово значење је примењиво на овоме месту. Била је смирена проповед ο Христу Исусу - распетоме. Било је и не мало оних који су другачије учили, и који су стидећи се овога, измишљали заслепљујуће појмове, али уместо придавања величине и светлости проповеди, они су је само изопачавали и одузимали јој сву њену снагу. Овим поводом је могло долазити искушење да се са њима ступа у спор, да би се разагнао умишљени стид од крајње простоте благовести. Апостол каже: не стиди се, ма шта они тамо говорили, своје дело делај као што треба, а њих не слушај. „Као посленик (земљорадник, који познаје своје дело) што се труди, не стидећи се ничега (оре и оре, сеје и сеје), тако треба да чини и посленик Јеванђеља. Ни мало се не стиди да учиниш све што је потребно за проповед Јеванђеља, иако би морао због тога да се подвргнеш не само посрамљивању, него и ропству, или да истрпиш нешто друго" (свети Златоуст).

И који право управља рјечју истине, ορθοτομουντα, право режући и одсецајући - и право разрезујући, да би разделио хлеб на пример. Сва ова значења су умесна овде. Право режући; као што се и у свакодневном говору каже за некога: реже правду, тако и ти, каже, режи правду, говорећи само истину, чисту и без примеса својих замисли, које је могу само умањити, другим речима не превари се да умањиш њену снагу, због тога што она може бити неприхватљива за ум неке уважене личности. Режи, јер је тако и тако рекао и заповедио Бог, и за више од тога се не старај. „Земљораднике хвалимо када право разрезују бразде, тако је достојан похвале и учитељ који следи за правилом Божанског учења" (блажени Теодорит). Право управља - може се разумети у смислу правилно одсеца, који одсеца сваку произвољну примесу истини. Чиме? Оним истим разрезивањем правде. Свети Златоуст говори: „Није рекао Апостол: απευθυνοντα - право управљајућа, него: ορθοτομουντα - правилно одсецајућа. И добро је рекао ово, јер многи злоупотребљавају и изопачују реч истине, додајући јој много неправилног. Он сугерише овим: одвајај неправилно и све томе слично одбијај и одсецај с великом снагом, као када би по затегнутој нити одсецао духовним мачем све сувишно и туђе благовести". „Као мачем одсецај непотребна и лажљива учења (као сувишне израслине на кожи - блажени Теофилакт) и води умове правим путем, благодаћу Духа Светога" (Екуменије). И ово без препирки, оним истим одлучним разрезивањем правде: тако је речено, тако је заповеђено - и нема шта да се тумачи више од тога. Прикладно је и последње значење: право разрезујућег хлеб речи истине, да би га у довољној мери разделио вернима, ради њиховог насићења истином и настањивања у њима одбојности према свему туђем њој и непотребном. Као што се управник поставља у дому да свима раздели у правој мери жито и све друго потребно, тако је и пастир Цркве постављен, да би свима раздавао чисти хлеб речи истине Божије. Ти си постављен ради тога, каже Апостол, онда и раздељуј правом мером и праву реч Божију, и раздавајући је, храни душе верних. Насићени њоме, они ће већ природно имати одбојност према свему страном, непотребном и тим више неправилном, као што су и наши преци говорили: нико ко окуси слатко, неће пожелети горко.

2 Тим 2:16 Α поганих празних разговора клони се; јер ће такви још више напредовати у безбожности.

Поганих, βέβηλους, нечистих, оскверњујућих, таквих који не само да су сами нечисти и скверни, него чине нечистим и оскверњеним и све чега се дотичу, као што на пример по јудејском веровању, леш оскверњује све што га дотиче. Празних разговора, κενοϕωνιας, не само празнословља, него и бесмисленог брбљања. У односу на веру истиниту, Самим Богом посведочену, све несагласно са њоме заиста је брбљање. Приметимо да свети Златоуст није читао: κενοϕωνιας - празнословља, већ: καινοϕωνιας - новословља, нових израза, новоречја, свакако поводом нових учења. Њега следи и Екуменије, а и Вулгата чита: vocum novitates. Клони се, περιιστασο, одбијај од себе, избегавај, изолуј, огради и притесни, не дозвољавајући ширење. На тај начин су у овим речима присутне две мисли: клони се од празнословља, то јест од расправа, у којима је много галаме, а скоро ни мало смисла; и - изолуј нова учења, да се она не би ширила, као што се ограђују места која су окужена заразном болешћу, и не само огради, него и сузби, да би нестала. Свети Златоуст говори: „овим (то јест испуштањем само нових гласова) се дело не ограничава, јер када се уноси било шта ново, онда оно постојано порађа καινοτομίας - нове огранке (у учењу и у његовим следбеницима); бескрајно лута онај, ко је изишао из тихог пристаништа (учења, кога се држи Црква) и нигде се не може зауставити". Зато „одбијај све што се као ново уводи у проповед из нових идеја, као заразно и оскверњујуће, притешњуј то, да се не би ширило и да би престало", додаје Екуменије. Последња мисао је више сагласна са ониме што се говори одмах после овога.

Јер ће такви још више напредовати у безбожности, επι πλειον γαρ προκοϕουσιν ασεβειας, јер ће они напредовати - заћи дубоко у безбожност, ако их, разуме се, не пресечеш, не оградиш и не притесниш. С једне стране, новина привлачи пажњу и шири круг слушалаца, а с друге - рађање једне новине, подстиче и рађање нових новотарија, и нове фракције - нова учења се природно множе, као што се множе полипи, од њиховог расецања. „Ако се уведе нешто прељуботворно, лажно у област вере, онда оно иде све даље и даље од бесмислице ка бесмислици и свакодневно се шири" (Екуменије). Када би се тако ширила истина, кроз то би се ширила побожност; међутим, како се шири новина у вери, која је самим тим лаж, а лаж је увек од ђавола - првог богоборца и првог учитеља богоборства, онда ће се кроз ширење новина, ширити само безбожност. Новотарије оштећују веру и привлаче својом новошћу пажњу верујућих и штете им, и гурају их у безбожност кроз неправилан однос према Богу, уместо побожног, у коме их држи вера. Само новаторство је безбожност, јер своје изуме ставља изнад Божанских установљења у Његовој речи. Оно је понављање дела прародитеља, који су додали, по сугестији оца лажи, ново тумачење заповести и запали у крајњу безбожност и повукли у њу и читав људски род. Α пошто је такво по природи и новаторство у вери, оно увек и свуда производи плод у складу са својим пореклом, то јест повлачи у безбожност и шири је, по мери свог ширења.

2 Тим 2:17 И ријеч њихова као жива рана разједаће око себе, међу којима су Именеј и Филит.

Њихова - указује на особе које празнослове или измишљају и шире новине у вери. Зато и горе при речи: напредују - управо њих треба имати на уму, иако се тамо може помишљати и ο празнословљима и ο новотаријама, зато што се и за њих може рећи: напредују. Жива рана – рак [1], болест која када се зачне на једном месту, наставља да оштећује и суседне делове и не зауставља се на једноме, већ све више и више разједа тело, док га читавог не поједе. Гангрена је слична гладној животињи, која нашавши пољану са сочном травом, почиње халапљиво да је пасе и не одлази, све док је сву не попасе. Тако и рак, као да за свој пашњак има меке делове тела и напаса се њима, све док читаво тело не поједе. Оно што је овај рак за наше тело, у коме се унедрио, то је новотарија за тело Цркве или за корпус истинског учења, за свеукупност истина Божијих, када се допушта њено деловање међу њима: тада се повређује један члан Цркве за другим, и једна истина за другом се изврће, све док све не повреди и све истине не изопачи. Чланови Цркве и следбеници истине Божије су за новаторско учење као пашњак, који ће оно похлепно гутати, све док га потпуно не опасе. Блажени Теодорит пише: „Гангрена је болест која се непрестано шири и оштећује здравље телесних органа. Апостол са њом пореди оне који хоће да уче ономе што је противно истини, зато што неретко повређују и оне који су потпуно здрави". За пастира је довољно ово поређење, да би се разгорео ревношћу у супротстављању сваком новом учењу. Свети Златоуст говори: „Ово - незадрживо зло, које не може бити заустављено лечењем, заражава све. Апостол сугерише да су καινοϕωνια, нова учења, болест и чак гора од болести; изражава такође неисправност људи, који су носиоци оваквих учења; они нису заблудели случајно, већ по својој вољи (зараза не долази споља, него из њих самих), и зато су они потпуно неисправни".

Међу којима су Именеј и Филит. Ο Филиту ништа није познато. Ο Именеју се помиње у Првој Посланици (види: 1 Тим 1:20), да је он заједно са Александром предан сатани, да се научи да не хули. Они су свакако били познати светом Тимотеју, зато није било потребно много говорити ο њиховим личностима, и Апостол истакавши њихова имена, жури да укаже на њихову главну заблуду, што је за нас драгоцено.

Преузето из књиге: Свети Теофан Затворник – Тумачење I и II посланице апостола Павла Тимотеју, стр. 288-292, издавач Каленић, 2011, са руског превео Небојша Ћосовић

НАПОМЕНЕ

[1] гангрена - у руском тексту - прим. прев.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 03 октобар 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 31 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.