„И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим“ (2. Кор. 12:7). ), читамо у посланици апостола Павла.

Замислите ситуацију у којој човек живи у прелепој кући са прелепом баштом, са погледом на море и планине. Кућа је пуна чаша, добро здравље, невоље заобилазе. Квалитет живота који сам описао је најпожељнији за људе света и најстрашнији за хришћанина.

Сада замислите да овај човек има напад камене болести. Оштар, неподношљив бол. Хоће ли бити задовољан луксузом, храном или прекрасним погледом са прозора? Не, цела му је душа стиснута болом. Више неће размишљати ни о чему другом, ништа друго га неће занимати. Како је танка линија између овоземаљске среће и несреће, између задовољства животом и очаја!

Апостол Павле је добио велико богатство на дар од Бога. Оно чему је Христос поучавао своје ученике током свог земаљског живота дато је Савлу у натприродном откривењу. Могао је да чини чуда, имао је најдубље увиде и поседовао је дар молитве и пророштва. Све ово је буквално пало на њега када то није очекивао. И тако, да сво ово безбројно богатство не буде уништено гордошћу и самопоштовањем, Бог је допустио апостолу одговарајућу меру страдања да би уравнотежио радост благодати са истом тугом. Јер се сила Божија у слабости савршава. Христос се у Апостолу Павлу пројављује на исти начин као што је Он сам деловао у нашем свету – у највећем смирењу и труду.

То исто можемо рећи и за Тело Христово, за нашу Мајку Цркву. Мислите ли да се сав овај прогон који данас доживљавамо дешава искључиво због нечије самовоље? Наравно да не. Као и Јов, Бог допушта ђаволу да делује против нас да ми, ходећи трновитим путем, спасемо своје душе. Ухрањена и богата Црква, под покровитељством сила које постоје, није угодна Господу. Бог нам даје исту чашу коју је пио апостол Павле и сви свети који нас гледају лицима својих икона. Дакле, све што нам се дешава у животу није разлог за малодушност, већ, напротив, разлог за радост. Господ нас воли, води нас у своја пребивалишта, уређује наш вечни живот. И ово је највећа срећа за човека.

Превод: "Борба за веру"

Извор: "Телеграм" канал митрополита Луке