Једина особа која је преживела бродолом бачена је на пусто острво. Молио се из све снаге Богу за спасење и сваког дана загледао се у хоризонт, али нико није долазио у помоћ.

Исцрпљен, коначно је направио колибу од олупине брода како би се заштитио од стихија и сачувао своје мало ствари. Али једног дана, након што је лутао около у потрази за храном, вратио се и видео да му колиба гори и да се дим диже до неба. Десило се оно најгоре: изгубио је све. Обузет тугом и очајем, узвикнуо је: „Боже, због чега?“

Рано следећег јутра пробудили су га звуци брода који се приближавао острву и јурио у помоћ.

- Како сте ви знали да сам овде? - упитао је човек своје спасиоце.

- „Видели смо вашу сигналну ватру“, одговорили су.

Како је лако пасти у очајање када наиђе невоља. Али не треба одустајати, јер Бог брине о нама, чак и када нас задесе бол и патња. Ово је нешто што треба запамтити сваки пут када ваша колиба изгори: можда је то сигнална ватра која позива Бога.

Превод: "Борба за веру"