Игумана Лавре, митрополита Павла, 23. новембра посетио је бивши митрополит Александар Драбинко (овде:). Владика Павле је у коментару СПЖ рекао да „нису разговарали о црквеним питањима“, а и сам се нада Драбинковом повратку у родну Цркву. Онима који су после састанка почели да га оптужују за издају, намесник је овако одговорио: „Био сам, јесам и бићу одан својој саборној канонској православној цркви.

А 2 недеље касније, у Ходосејевки код Кијева, отета је црква Свете Параскеве. Према речима намесника, ову заплену је надгледао Драбинко. Истог дана, митрополита Павла је посетио још један „пребег“ у ПЦУ, Драбинков пријатељ, протојереј Виктор Мартиненко, коме је забрањено служење. Као и бивши митрополит, Мартиненко је објавио заједничку фотографију са немесником Лавре.

У чланку „Дијалог уз звуке брусилице: ко су „преговарачи“ УПЦ са ПЦУ“ један од аутора СПЖ критиковао је оне представнике УПЦ који током заплена и насиља одржавају конференције и састанке о дијалогу са ПЦУ уз шољу чаја. Он ово сматра издајом.

Наведимо једну реченицу: „Како то изгледа у односу на оне заједнице које су сада принуђене да се моле негде у скученој кући, или чак само на улици, под надстрешницом?“

И тешко је ишта додати овим речима. Испоставило се да док обични верници трпе насиље од ПЦУ, они „на врху“ лепо комуницирају и постављају фотографије на интернет. Наравно, свако може да се састане са било ким и разговара о било чему. Али да ли се овим вреди хвалити?

Чак и ако сте митрополит.

Превод: "Борба за веру"

Извор: "Телеграм" канал "СПЖ"