header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТА ЛИТУРГИЈА arrow О Светој и Страшној Литургији
О Светој и Страшној Литургији Штампај Е-пошта
недеља, 27 децембар 2009

Данас би многи желели да је Света Литургија само сабрање „доброћудних" око Свете Трпезе. Причестимо се – и спасени смо! Али, да ли је баш тако?

Предање Цркве каже да није. Велика је припрема потребна да бисмо постали Христови удови. То не значи да ћемо некад бити достојни – јер, један је Свети, један Господ Исус Христос у слави Бога Оца! Али, припрема нам треба да бисмо постали свесни своје недостојности. О томе, у житију великог подвижника, Светог Нифонта, његов ученик пише ово:

„Затим га упитах шта је видео када је почела Божанствена Литургија.

Он ми рече да чим је служитељ рекао "Благословено царство...", он виде огањ како силази са неба и покрива свети жртвеник и свештеника, а да тај ништа није осетио.

Касније, када је народ почео да поје Трисвету песму, четири ангела сишла су и појала заједно са њима.

На читању Апостола, појавио се блажени Павле да упућује чтеца. На "Алилуја", после завршетка Апостола, сједињени гласови народни усходили су на небо као каква огњена, чврсто исплетена бројаница. А на Еванђељу, једна по једна реч излазила је као пламен из уста свештеникових и узносила се на небеса.

Мало пре Входа часних дарова, светитељ изненада виде како се небо отвара и са њега се излива некакво неизрециво и неземно благоухање. Ангели силажаху са висине, појући химне и славословља Јагњету, Помазанику и Сину Божијем.

И гле! У то се појави пречисти и прељупки Младенац! На рукама Га држаху ангели који Га донесоше и положише на свети диск, на ком се налажаху часни дарови. Око Њега сабра се мноштво у бело одевених и преблиставих младића, који су са дивљењем и трепетом посматрали Његову божанствену лепоту.

Дође и час Великога Входа. Служитељ се приближи да узме у руке свети диск и свети путир, подиже их и положи на своју главу, подижући заједно са њима и Дете.

Чим светиње изађоше, и док је народ са умиљењем појао, светитељ виде ангеле како лепећу крилима над главом служитељевом, два херувима и два серафима да иду пред њима, а безбројне друге ангеле да га окружују, појући са радошћу неисказане славопоје.

Када свештеник стиже до свете трпезе и положи на њу часне дарове, ангели је прекрише својим крилима. Двојица херувима стадоше са десне стране служитељу, а два серафима слева, тако да их он није видео.

Божанствено тајноводство се настави. Народ је изговорио "Верујем" и дође час освећења часних дарова. Служитељ их благослови и каза: "...Претворивши их Духом Својим Светим. Амин, амин, амин." Тада праведник виде једнога ангела где узима мач и коље Младенца. Крв Његову ули у свети путир, док Му Божанствено Тело испарча и смести на диск. Затим се поново повуче на своје место и стаде скромно и побожно.

Када служитељ подиже Свети Хлеб, узвикујући "Светиње светима", а док народ појаше "један је Свет, један је Господ...", неко из сабрања окрену се светитељу и тихо га упита:

- Зашто, оче, свештеник каже "Светиње светима"?

- О свима нама он то говори, дете моје. То значи: светим удовима Христовим нека приступи онај ко је свет!

А други брат, који беше прост и неук, упита га:

- А шта је светост, оче?

- То значи следеће... Ако си развратан, немој се усудити да постанеш судеоник тако велике тајне. Ако си у непријатељству са било ким, не приступај. Ако исмејаваш или псујеш и осуђујеш свога ближњег, стој подаље од Божанственога причешћа.

У том часу већ, међутим, служитељ рече "приђите".

Тада светитељ посматраше оне који су се причешћивали. Ликови неких од њих поцрнели би чим би они примили божанствене тајне. А лица других блистала су попут сунца! Блажени стаде уздисати и одмахивати главом...

Ангели су стајали крај путира и са поштовањем пратили причешћивање. Када би се, тако, причешћивао неко благочестив, они би му на главу полагали венац. А када би, напротив, прилазио неко грешан, они би окретали главе са очигледним гнушањем. Тада непорочне тајне као да су ишчезавале са свете жлице, тако да је изгледало као да грешник не прима у себе Тело и Крв Христову. Са осудом Господњом изображеном по лицу, он би одлазио сав поцрнео!

Када се Литургија завршила и свештеник изговорио отпуст, поново се појави Младенче на рукама светих ангела и као да се кров храмовни раздели надвоје. Туда ангели узнесоше Дете на небеса уз химне и славословља, као што Га беху и спустили, док се чудесни миомирис и сада свуда унаоколо излио.

То је, дакле, било оно што је праведник видео у цркви и што ми је испричао на путу, док смо се враћали у нашу кедију.

Бог му је, истина, открио многе тајне које, ако се запишу појединачно, како вели и Еванђеље, мислим да ни у сав свет неће стати написане књиге.

Приређивач: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( уторак, 14 фебруар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.