О измирењу и Измиритељу

Приђите поклонимо се цару нашему Богу!

Приђите поклонимо се Христу цару нашему Богу!

Приђите поклонимо се и припаднемо самоме Христу цару и Богу нашему!

Нека се радује душа наша што ево род људски прославља рођење Христа Спаситеља по хиљаду девет сто двадесет и осми пут. Ово рођење Цара над царевима и господара над господарима прослављано је од поколења и поколења људских у све ширим и ширим круговима, док ови кругови славља нису у наше време достигли све континенте и сва острва земаљска, на којима људи живе. И ово је једини рођендан у свој историји рода људског, који је духовно прослављен на много столећа пре него што се јавио. Прославили су га видовити пророци Божји. А кад се јавио, посведочили су га пастири и мудраци, потврдили пријатељи и непријатељи Божји - сам цар Ирод међу овим последњим, а описали га јеванђелисти и апостоли. На данашњи дан, који нас својим значајем и топлином везује не само за стотине милиона сада живих људских бића, која верују у Христа, него и за многе хиљаде милиона оних, који пре нас живеше на земљи, па чак и за пророке од пре тридесет столећа - на данашњи по свему необични рођендан ја желим да вас подсетим на једно пророчанство пророка Исаије, које се ретко кад тумачи, а које гласи:

И вук ће боравити с јагњетом,

и рис ће почивати с јаретом,

а теле и јунац и лав биће заједно;

и мало дете водиће их. И во

и медвед заједно ће пасти (Ис.11,6).

Овим издвојеним речима не прориче се толико рођење Христа Господа колико стање које ће Он својим рођењем на земљи успоставити. А да је реч о Њему и Његовом доласку у свет, види се из претходећег казивања пророковог, које гласи:

Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејева,

и изданак из корена његова изникнуће.

Јесеј је био отац цара Давида, а из цар Давидовог колена родио се Господ Христос. Зато Га пророк назива шибљиком и изданком Јесејевим. За тај изданак вели он још, да ће бити застава народима. Па провиђајући у далекој будућности рођење Спаситеља света Исаија провиђа и стање, које ће се зацарити у свету због Његовог рођења на земљи. Какво ће бити то стање? Вук ће боравити с јагњетом, и рис ће почивати с јаретом, теле и јунац и лав биће заједно, и мало дете водиће их. Какве су ово тајанствене речи? Да се пророк није пребацио? Да се није преварио? Ево прође хиљаду девет сто двадесет и осам година од како се проречени Месија и Спаситељ роди, а ми још не видесмо, да вук с јагњетом борави, нити да рис с јаретом почива, нити да теле живи у пријатељству с лавом, ни во са медведом, нити да их мало дете води! Него видимо оно што је и сам пророк у своје време гледао, на име, да зверови растржу питоме животиње, и да сваки сусрет једних с другим означава непријатељство, крв и смрт.

Ипак, браћо, није се пророк преварио. Не би се лако преварио у овој визији пророк, који се није преварио у свима осталим визијама, као на пример у визији, да ће Господ бити рођен од девице и да ће Му име бити Емануил (Ис. 7, 14); да ће пре Њега изаћи Претеча, глас вапијући у пустињи (40, 3); да ће Господ доћи као јунак, но ипак препун кротости и нежности (42); да ће бити презрен и одбачен, да ће бити мучен и злостављан (53), и у многим другим визијама о појединостима из живота Спаситељева. није могуће да се тако достоверан пророк преварио, него се варају они који мисле, да он овде говори о измирењу животиња а не људи. Гле, мало доцније пророк говори: јер ће земља бити пуна познања Господњега као море воде што је пуно. А не могу ваљда животиње бити пуне познања о Богу него људи. О људима је, дакле, реч а не о животињама, ни дивљим ни питомим. Под дивљим и питомим животињама пророк подразумева дивље и питоме људе. Ћуд је једних људи као ћуд дивљих зверова, а ћуд је других као ћуд  питомих кивбтЈни>а.: Дивљи зверови служе кар символ дивљих људи, а питоме животиње служе као символ питомих људи. Све је у овом видљивом свету симвблично па и то. Пророк узима овде животиње, дивље и питоме, као символе људи, дивљих и питомих.

Кад ово једном знамо, онда се само можемо разумно питати: да ли је ваплоћени Господ на земљи икада успео, да измири људе зверове са људима јагањцима? И да ли је икад "мало дете" водило заједно вука и јагње, риса и јаре, лава и теле, медведа и вола? Јесте, браћо, јесте. Пророк Божји није се ни пребацио, ни преварио, иако је гледао из велике даљине, из даљине од седам стотина година и више. Оно што је он прорекао ми видимо из Јеванђеља и из прошлости Цркве као испуњено. Многи људи и жене, озлобљени грехом, озверени од греха, били су упитомљени и облагорођени благим Христом, и као питоми и благородни увршћени у овце Христове. Те их је тако "мало дете" из Витлејема водило све скупа. Озверена од страсти света Магдалина се обратила у чисту и кротку мироносицу; озверен среброљубљем мали Закхеј обратио се у милосрдног дародавца; озверени самољубљем неколики кнежеви јеврејски, као Никодим и Јосиф, обратили су се у смерне следбенике Христове; озверен грубошћу војничком капетан Лонгин обратио се под Крстом Христовим у несебичног мученика за Христа; озверени мржњом према хришћанима гонитељ Савле обратио се у одушевљеног апостола Павла. Сви су они најпре далеко стајали од тора Христовога, но постепено сви су се придружили стаду Христовом. И вукови су обитавали заједно са јагањцима, и рисови са јарићима, и лавови љути са мирним телићима, и медведи са воловима. Сви су они дошли под нежну, но крепку руку малога детета, рођенога у Витлејему, и "мало дете" их је све скупа водило. Јеванђеље, дакле тврди, да се пророк није преварио у својој визији.

А то што Јеванђеље тврди и што се догодило за живота Христова на земљи продужило се догађати још у већем размеру после Његове чесне смрти и славног васкрсења. Озверени грешници постајали су праведници, и бесрамне грешнице - светитељке. Џелати хришћана обраћали су се у хришћане, мучитељи у бранитеље, ругачи у прослављаче, судије у жртве. Ту наглу промену у људима изводио је дух живога и свесилнога Господа Христа, онога пророкованог "изданка из корена Јесејева", онога "малога детета", рођенога на данашњи дан у Витлејему међу овцама. Зверовидни цар јерменски Тиридат, који је поклао многе хришћане као гладан лав телад, покајао се и обратио у тихог и ревносног слугу Христовог. Мојсеј Мурин и Давид Разбојник убијали су и пљачкали светиње као горски хајдуци, живећи као зверови међу зверовима у шуми, па су се најзад благодатном силом Христовом укротили, замонашили и посветили. И тако су се зверови нашли у једном тору са овцама, разбојници са светитељима. Све силом и дејством и милошћу "малога детета" из Витлејема. Велике грешнице, као: Марија Египћанка, Таиса, Пелагија, Евдокија, Зоја и друге, покајањем су себе очистиле, дух Божји у себе примиле уместо духа демонскога, и у светитељке се прибројале. Опет све силом и дејством и милошћу онога "малога детета", на данашњи дан рођенога у Витлејему.

То што се догађало са појединим личностима, догађало се и са читавим народима и племенима. Идолопоклонички Мисир обратио се у плодну колевку хришћанских светитеља. Крвава Јерменија, сва опојена невином крвљу хришћанских мученика, најзад је клекла пред Крстом Христовим и упитомила се као упитомљена звер. Тако и сва дивља Европа, која је са вучјом ћуди клала хришћане као јагањце, нашла се најзад на истој паши са јагањцима Христовим. Тако и претци наши, рушилачки Словени, који су за хришћанске народе били страх и трепет због свог зверског нагона за рушењем, крстили су се напокон Крстом Христовим и научили се зидати и помагати другима у зидању, како у зидању своје душе тако и у зидању спољашњег живота. И тако редом савлађивани су варварски народи, један по један, од "малог дијетета", и један по један улазили су међу народе мирне и питоме. И опет је вук боравио заједно с јагњетом и рис с јаретом, и лав с телетом и медвед с волом. И "мало дете" водило их је све заједно. "И земља се напунила познања Господњега као море воде што је пуно". И Господ Христос постао је "застава народама", није се, дакле, видовити пророк преварио, него је истину прорекао. И та се истина довољно јавила и јавља сваком ко има очи да види.

Стога је потребно и право, да се на данашњи велики дан, када прослављамо рођење Христа Спаситеља, сетимо великих и чудесних дела Његових кроз све векове и векове и кроз сва крлена и колена. Тако ћемо само разумети надчовечанску величину Онога кога славимо и у кога се надамо. Тако ћемо само и ми, као и претци наши, с победничком радошћу остати под Њим као под "заставом", која не зна за поразе.

Потребно је и право је још, да кад Христа славимо, Христом се и надахнемо. То је наша животворна корист од тога слављења. Да иначе наше славље не би било лаж, и наше празновање беспослица! А надахнуће Његовим духом данас је главна и једина потреба васцелог рода људског, свакога народа и свакога појединца. На све стране данас се чују жалбе на завађеност људи и народа. Измирење се проповеда и од званих и незваних. Али ко ће измирити? Који је тај чудотворац, који ће моћи извести измирење међу вуком и јагњетом, и рисом и јаретом, и лавом и волом? Јер нема сумње, да где год је велика завада и омраза и претња ратом ту је и велики број људи зверова, људи вукова, људи рисова, људи лавова. Ко ће се приближити зверовима и укротити их? Ко ће их повести на пашу заједно с јагањцима? Ваистину нико Други до Онај који је и до сада био највећи и најуспешнији Укротитељ, Измиритељ, Калемар и Препородитељ. Нико други осим "малога детета" из Витлејема. Он једини може, ако људи хоће. Ако људи и народи хоће, Он може и хоће. Јер Он једини има сво троје, чиме се изводи укроћење и измирење: велику мудрост, велику моћ и велику љубав. Много је оних који кроје веште планове за измирење људи, али су без мудрости божанске, без моћи и љубави, због чега сви њихови планови пропадају. А Он има сво троје ово у највећој мери, и Он може, ако људи хоће.

Зато вам препоручујем, браћо, да празнујући данас рођендан Христа Миротворца и Спаситеља помолите се искрено из свег срца за мир свих људи и народа на земљи. Помолите се Господу благом и милостивом, с дубоким покајањем и смирењем, да укроти све оне људе који као зверови мрзе и насрћу на суседе своје. Да се отклоне крвопролића и ратови, за које су данас многи водитељи народа и држава спремнији него за вечеру. Да се праведници сачувају а грешници покају. Да се верни утврде у вери, а неверни обрате у веру. Да се земља опет и опет "испуни познањем Господњим као море воде што је пуно". Да безгрешно Мало Дете из хладне пештере Витлејемске надахне сав род људски Својом животворном мудрошћу, силом и љубављу. Да Оно, по свемоћи Својој божанској, поведе род човечији ка Царству Свом бесмртном.

На дан Рождества Христова, у Охриду 1928. године.

Ваш смерни молитвеник  Николај, епископ Охридски

„Mисионар“, јануар 1929.