Христос је међу нама, драги моји читаоци!

У храму смо чули пророчку поруку Апостола Петра (2. Петрова 3,1-18) која каже да као што је претпотопни свет разорила вода, тако ће и садашњи свет бити уништен огњем. Садашње небо и земља „задржани су за огањ за дан Страшнога Суда и погибли безаконих људи“.

Господ споро испуњава ово обећање. Он још не уништава наш свет, упркос свом злу које се у њему дешава, јер од људи очекује покајање. Али чињеница да ће „небеса са хуком проћи и стихије, распламсане, бити уништене, а земља и сва дела на њој изгорети“, већ је унапред одређено у промислу Божијем.

Ако је све што су људи створили или ће бити створено у материјалном, научном, културном смислу осуђено на уништење, шта је онда смисао људског живота? Постоји само једна ствар – живети овај живот тако да стекнете право да постанете грађани Новог Неба и Земље, на којима ће се обитавати правда.

Човечанство је изгубило битку. Ни његова култура, ни филозофија, ни природни морал нису могли да обуздају ширење зла на земљи. Људи, не само из љубави, већ ни из истине и правде, нису научили да живе једни са другима. Лажи и лицемерје постају уобичајени господари на нашој планети. Љубав и истина се газе, вера Христова и Црква Божија постају препрека ширењу силе таме на земљи. Зли се још више кваре, а праведници се још више посвећују.

Апостол Петар нас учи да Божије одлагање треба да сматрамо спасењем за себе. Сваки дан је дар одозго, који човека може и приближити Богу и отуђити га од Њега. Рођење Новог Неба и Земље биће као огњени лонац за топљење, у коме ће изгорети и пропасти све што носи зло. Зато апостол пише: „Трудите се да се пред Господом појавите неокаљани и непорочни“. Само такви људи ће моћи да добију пропустницу за ново вечно царство.

Превод: "Борба за веру"